Utisci iz Portoroža, Pirana, Izole i Kopra 🇸🇮

Imali ste svi onaj osećaj kada vas neko toliko iznenadi i obraduje da vam suze krenu od nevere i sreće. Ja sam skoro doživela nešto slično i verujte mi na reč tresla se od uzbuđenja. Dete mi je napravilo iznenađenje u vidu poklon putovanja kao rođendanski poklon. Za tu destinaciju se sin odlučio iz veoma prostog razloga. Godinama unazad prepričavala sam svoju prvu posetu Portorožu, doduše to je bila službena poseta, ali je svakako ostavila jak utisak na mene. Bila sam fascinirana i godinama ih (sigurno) smarala.

Ljudi zaista ne znam kako da počnem i odakle da krenem. Jedno ću vam odmah na početku reći, a to je da ukoliko niste obišli slovenačko primorje to uradite. Stavite na neko svoju listu, ukoliko je imate.

Ono kada vidite uređeno, zelenilom i cvećem raskošno mesto i pomislite : Ma toga ima samo na filmu. Pa nije tako, zaista postoje negde tamo (ne tako daleko) gradovi i mesta koja vam u trenutku zaliče na bajku. Gledate i ne verujete. Išla sam sa telefonom u rukama i slikala svaki detalj koji je, bar meni, lep. Po prirodi sam esteta i oduševljava me sve lepo, sve što je kreativno i sve sa stilom. A ovi primorski gradovi poseduju prelepe stare građevine kojima se lokalno stanovništvo ponosi i koje čuva. Ljudi koji pored kulture imaju i tradiciju koju čuvaju, ne samo čuvaju rekla bih, nego se ponose i ističu je. E to mi se dopada.

Čuvaju ljudi jer su svesni tih vrednosti a i činjenice da svoje korene i svoju istoriju treba negovati i sačuvati jer samo tako imaju dobru bazu za napretkom.

Ulazak iz Hrvatske u Sloveniju već nagoveštava svojim zelenim okolišem i tek pokošenom travom, tik do auto puta, svu lepotu koju ćemo kasnije videti.

Bili smo smešteni u kraju nadomak Portoroža koje se zove Lucija. Prelepo malo dvorište, sa leve strane se graniči sa obližnjom manjom šumom, puno mediteranskog bilja, ruzmarina, lavande, aloje, bršljena i ostalih zimzelenih stabala. Ono što me najviše oduševilo je što sam imala konstantni cvrkut ptica, danonoćno. Mene inače ptičiji cvrkut smiruje i opušta, tako da sam se radovala svakom povratku u smeštaj.

IMG_20220501_142022

Na moje veliko iznenađenje 1.maja kada smo stigli i smestili se odmah odlazimo do šetališta u Portorožu i zatičemo mnogo ljudi, dece, starijih, turista. Verujem mnogo više nego u sezoni, verovatno zbog neradnih dana i paznika. Ljudi… taj osećaj blizine mora, vetra, mirisa mora, žagora dece i ljudi, nasmejanih lica…to je ono što nam je toliko bilo potrebno, s obzirom na neputovanja u poslednje dve godine. Kakva lepota, mir i osećaj sreće! Sve nedostižno je sada tu!

Portorož

Najveće primorsko turističko mesto  u Sloveniji ima tik uz samu obalu mnogo lepih i luksuznih hotela, lepih i koloritnih privatnih kuća, sa obiljem mediteranskog cveća, palmi i neke vrste drveća koje smo videli samo u Italiji. Grad se nalazi na najsevernijem delu Jadrana, u maloj uvali. Plažama se ne mogu pohvaliti, sve je izbetonirano, a neke male koje postoje su šljunkovite sa velikim stenama pored. Naravno, to ne umanjuje ovu lepotu. Marinu sa privezanim barkama i čamcima i blago ustalasano more su nadletali galebovi. Oblačan dan a meni najlepši. Mirisi sa obližnjih krošnji rascvetalog drveća se šire mestom. Sve miriše na čisto, što zapravo i jeste, jer ne možete videti na ulici papir, limenke, kese i flaše (kao kod nas). Ljudi se trude, jer slažete se sve je do kulture i domaćeg vaspitanja, da naprave od svojih dvorišta prekrasne vrtove, dajući tako primer drugima kako sve može i kako treba da bude. Mnogo rada, truda i finasnija je potrebno za ovako raskošna i uređena dvorišta i vrtove, ali smatram da se može i sa znatno manje novca nešto lepo stvoriti, ukoliko postoji voljni momenat. Za vreme boravka susretali smo ljude gradske čistoće, koji u svim delovima dana čiste i skupljaju i to malo đubreta, ne dozvoljavajući da turista vidi bilo šta.

Prvog dana smo krenuli putem ka Piranu, postoji lepa staza uz obalu i došli  samo do polovine puta. Inače od Portoroža do Pirana imate oko 5 km hoda. Preporuka je da idete pešice jer u Piranu nemate javne parkinge za parkiranje automobila. Postoje parkinzi koji su rezervisani samo za lokalno stanovništvo.

Tog prvog dana prešli smo samo pola puta do Pirana i zastali kod jedne poslastičarnice da se osvežimo sladoledom. Izbor je prevelik a odluka teška, na moje veliko oduševljenje imali su sladoled bez laktoze.

IMG_20220501_161118

Sa ljubaznim i nasmejanim prodavcem smo se ispričali, dao nam je neke ideje i smernice za obilazak. Moram i to da napomenem da su ljudi veoma spontani, nasmejani i raspoloženi za komunikaciju, što dodatno daje celom kraju veoma veliki šarm.

Izola

Manji, ali ništa manje lepši čak naprotiv, ribarski grad koji se godinama, kako smo čuli, trudi da bude rame uz rame sa Portorožom i Piranom što se turizma tiče. Gradić koji se nalazi u zalivu Trsta, očarao nas je  svojom lepotom i pozitivnom energijom. Možda baš zbog svog položaja, uskih uličica popločanih kaldrmom, velelepnih arhitektonskih zgrada, autentičnih kuća kojima sitni ali prelepi keramički detalji daju poseban pečat i lepotu, ne znam ali na nas je ovo mesto ostavilo veliki utisak. Šetali smo ulicama,kroz sami grad i ja sam samo slikala, jer ljudi moji ovde je toliko lepote da bi bila grehota ne zabeležiti sve to nekako.

S obzirom na blizinu Italije, zapravo Trsta i ovde kao i ostalim gradovima koje smo obišli možete čuti italijanski jezik. Opet šetajući delom uz samo more videla sam dosta mrtvih meduza, što me začudilo i nismo uspeli da saznamo šta se zbilo i da li je to neka periodična ili regularna pojava.

Da, još nešto bih dodala a tiče se cena po kafićima i poslastičarnicama, ništa skuplje nego kod nas. Cene u restoranima nešto veće, razumljivo, ali ne nešto preterano. Porcija jela od 18 evra pa naviše, čisto da znate.

Obilazak ovog grada smo završili u kafiću pored mora, gledajući razigrane čamce kako se ljuljuškaju na malim talasima. Sunce se već popelo visoko, grejalo nas i podsećalo da pamtimo svaki trenutak proveden ovde. Poslušali smo i zapamtili…Svaki kutak ima sadržaj, svaka ulica čista, prelepo zelenilo, nasmejani i ljubazni ljudi.

IMG_20220502_094014

Morali smo da krenemo dalje jer meni je tog dana, 2.maja bio divan dan i “moralo se ” na ručak i neku čašu vina, red je. Ali naše skromno slavlje i naš omiljeni restoran je u Piranu. Idemo tamo.

Piran

Mesto koje se nalazi na samom rtu Piranskog poluostrva koji okružuje Piranski zaliv i mesto koje obiluje srednjovekovnom arhitekturom. Još jedno mondensko letovalište koje u centralnom delu krasi trg nazvan po čuvenom muzičaru i violinisti Đuzepeu Tartiniju.

Na trgu tog sunčanog dana dosta trgovaca, proizvođača vina, maslinovog ulja, proizvoda sa lavandom i soli. S obzirom da su u blizini solane ono što je meni kao turisti i kupcu privuklo pažnju je cvetna so. Posle kratke priče sa prodavcem o blagodetima ove soli odlučujemo se za kupovinu, uz obavezno moje cenkanje. Šta ću kad volim…..

Iako smo znali da je prosto nemoguće doći kolima u Piran mi smo probali. Nakon neuspešnog pokušaja vratili smo se do Portoroža, tamo parkirali i pešice polagano uputili se ka našem krajnjem cilju tog trenutka, što je bio restoran Ivo. U ovom restoranu sam bila na tom već pomenutom službenom putu i to je za mene bilo otkrovenje. Jela sam morske plodove najlepše pripremljene na svetu. Potpisujem i potvrđujem. Uspela sam da rezervišem mesta mailom iz Beograda i bila presrećna kada mi je pristigao mail sa potvrdom. Deci i Kaisu sam godinama unazad pričala o delicijama ovog restorana, e sada će bar neko od njih da se uveri u moje priče.

Šetajući dolazimo do čuvenog Ivinog restorana gde nas sačekuje ljubazni domaćin. Kratko upoznavanje, moja zahvalnost na brzom odgovoru i potvrde o rezevaciji i prelazimo na dogovor o jelima i vinu. Salata od hobotnice, brancin, škampi, preukusna malvazija i neizostavni sorbe od limuna koji je poklon domaćina, kao i liker od borovnica. Ljudi isto kao i pre par godina, kvalitet i ukus apsolutno isti. Može li se lepše proslaviti rođendan?

Pred kraj obilaska odlazimo do zidina Pirana odakle se celo mesto vidi kao na dlanu. Fascinantno!

Trst

Trećeg dana našeg poklon odmora odlazimo u Trst. O Trstu generalno svi sve znaju, ono što smo ovoga puta obišli je crkva Svetog Spiridona, a to je zapravo najveća srpska pravoslavna crkva van Srbije. Toga dana je bila baš posećena, a nije ni čudo jer negde oko 4 hiljade Srba živi u Trstu.

IMG_20220503_113625

Šetajući gradom videli smo Trg Ujedinjenja, Veliki kanal sa mnoštvom meduza. Prvi put sam videla toliko velike meduze i toliko njih na jednom mestu.. Naravno da sam napravila mnogo snimaka i fotki, malo je falilo da upadnem u kanal. Na sreću nisam 😂.

Obavezna pasta, obavezna kafa i umesto sladoleda kanoli. Uživanje za sva ćula!

Trst je meni nekako veoma brz grad. Svi voze motore, motoriće i vespice, ovde je kao i svuda problem sa parkiranjem i garažama. Kružili smo više od pola sata ne bi li našli mesto u garaži.

I naravno, kakav bi to obilazak Trsta bio da se nešto ne kupi. Pre puta sam guglala i videla neko meni zanimljivo mesto, samo ga je trebalo pronaći. Zamislite pronašli smo. Tržni centrić, mada više sliči našem ex Depou se zove Mirela. Kaisa je zabolela glava posle sat vremena od silnih žena, haljina, suknji, mog probavanja, ali hajde, preživeo je🙆.

Ono što sam takođe prvi put videla izbliza je kruzer. Ljudi to je mnoooogo veliko.

IMG_20220503_151137

Kopar

Iz Trsta krećemo u Kopar. Obilazak grada nam je bio u planu a vremena malo jer sutradan već krećemo ka Srbiji. Kako je loš osećaj pred povratak kući kada vam je mnogo lepo. Ah…

U Kopar smo stigli popodne. Za divno čudo pronašli smo parking i krenuli u obilazak.

Gradić sa posebnim šarmom i posebnom toplinom, malo drugačijom arhitekturom. Najviše liči nekom italijanskom gradu, sigurno zbog toga što je i najbliži Italiji, logično.

Ulice uske popločane kaldrmom i trg koji nas je oduševio, verujem i većinu turista, to je Titov trg, gde se nalazi gradska palata sa skupštinom grada.

Grad uspavan u vreme kada smo bili tamo jer sve radnje rade do 14h, a otvaraju se u 16h a neke i u 19h. Pronašla sam zanimljive radnje sa slatkišima, probali koparski piškot i zapazila sam radnju sa srebrninom, koja neguje i dalje filigranski nakit.

IMG_20220503_170321

Odlazimo u Portorož odatle da još malo prošetamo i oprostimo se sa morem, kao što uvek činimo pred put.

Pisala bih vam još mnogo toga, samo mislim da je dovoljno za sada. Ukoliko niste, a imate mognosti preporučujem vam da obiđete ovaj deo Slovenije i uživate baš kao i mi.

Nadam se da ćemo opet nekada otići jer vredi sve što smo videli i doživeli, a verujem da ima još neistraženih mesta.

Hvala Arči za ovo divno putovanje i ovaj poklon, ljubi te mama 😘!!!!

3 thoughts on “Utisci iz Portoroža, Pirana, Izole i Kopra 🇸🇮

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s