Već s početka godine, onda kada se i planiraju godišnji odmori, znali smo da ćemo ići u Italiju, za grad nismo bili sigurni. Naravno da se nas dvoje dogovaramo oko svega pa i godišnjih odmora i vrlo rado prihvatam dobre ideje sa Kaisove strane. Ovoga puta njegov predlog je bila Verona i bila je to dobra odluka.

VERONA

Šta pisati i kako početi o gradu koji su mnogi pre mene opisivali? Kako započeti sa opisivanjem svetski poznatog grada po Šekspirovom najromantičnijem paru i najtragičnijoj ljubavi? Ali Verona nije samo ta ljubavna priča i Verona nije samo taj čuveni balkon, već mnogo više od toga. Imali smo vremena da prošetamo bukvalno svakom ulicom ovoga grada i da ga dobro upoznamo, jer smo sve vreme odmora bili ovde i to nam je i bila namera, da dobro upoznamo grad. Napravili smo izlete do manjih gradića oko jezera Garde, o tome ću takođe malo kasnije.

Pisala sam o tome u svojim utiscima o nekim mestima, koliko god umorni od puta bili, imamo toliko snage da po dolasku u mesto odmah odemo i napravimo malu šetnju, da vidimo tek nešto i osetimo tek malo duh i ljude grada. Tako smo uradili i sada. Bili smo smešteni u stanu, koji smo iznajmili preko Airbnb-a, blizu centralne železničke stanice, tako da smo u centar išli autobusom 23. Ovom prilikom ću pomenuti gradski prevoz i cene karata, koje za naš pojam nisu male (duplo su skuplje nego kod nas), ali pohvale za tačnost dolaska busa u stanicu. Na svakoj stanici imate tablu sa vremenima dolaska i zamislite sad ovo, bus dođe u to vreme. Nama nepojmljivo, ali je tako, pa onda i ona karta koju smo malo skuplje platili pada u zaborav. Inače cene karata, celodnevna je 4 evra, a karta za 90 minuta vožnje je 1,30 evra.

Prvi susret u sumrak dana sa ovim gradom je fascinantan, kao i svaki sledeći, jer jednostavno Verona je grad koji pleni, ima toliko topline, bez obzira na veliki broj turista. Baš iz tog razloga što u strogom centru ima toliko turista par dana posle dolaska obilazili smo malo šire, jer mislim da samo tako možete da napravite pravu sliku grada i ljudi koji tu žive.

Prvo što sam videla kada smo izašli iz autobusa su ova ulazna vrata sa ručkom od bronze u obliku konja. Lepota je u detaljima i sitnicama, a Italijani su majstori u estetici, bilo da se radi o arhitekturi, modi, hrani, ma svemu…Drugim rečima ljudi od stila.

Da, moram da spomenem da smo Kais i ja učili nekih 6 meseci italijanski i da nam je to zaista mnogo pomoglo tokom ove posete Italiji. Druga dimenzija je kada ipak nešto razumete, a razumeli smo mnogo, čak malo i komunicirali (najviše oko narudžbina u restoranu). Ponosna sam na nas, eto i to da podelim sa vama.

Verona je drugi najveći grad severne Italije, posle Venecije, u provinciji Veneto. Ono što sam primetila tokom posete je da u gradu ima mnogo emigranata raznih nacionalnosti, pa tako u zgradi u kojoj smo bili smešteni, uglavnom žive Indusi. Veoma prijatni i fini ljudi iz čijih stanova su do nas dopirali fenomenalni mirisi kuvane hrane. Ovo bi nekome možda zasmetalo ali ne i meni. Jednom prilikom sam se pitala što nas neko ne pozove na ručak, toliko je bilo mirisno a mi gladni😊.

Verujem da turisti iz celog sveta prevashodno dolaze u Veronu kako bi videli Julijinu kuću sa čuvenim balkonom, isto tako i Julijinu statuu i čuvene zlatne grudi, jer po verovanju ko ih dotakne imaće sreće u ljubavi, pa otuda onolika guzva oko statue da nisam uspela ni da je slikam. Devojke se tiskaju, smejulje i čekaju svoj red da dotaknu Juliju. Ovo i jeste grad ljubavi, grad romantike, grad koji se trudi i uspeva da održi takav imidž, jer gde god da krenete postoje mesta na kojima zaljubljeni ostavljaju (zaključavaju) katance u obliku srca sa svojim inicijalima.

Sasvim slučajno smo shvatili da smo prošli i pored Romeove kuće, koja se samo može sa ulice uslikati. Možete videti kako je fasada ispisana ljubavnim porukama.

Sledeća arhitektura koja je zanimljiva turistima je rimski amfiteatar Arena, nastala u prvom veku. Dobro je očuvana i u upotrebi je, ovde se održavaju mnogi muzički festivali i opere, kažu zbog dobre akustike. Arena se takođe nalazi u samom centru grada.

Ono što je na mene ostavilo jak utisak je građevina grobnice porodice Della Scala, smeštena u centru grada, sa fascinantnim građevinskim detaljima.

Sledeće što me očaralo je pogled sa dvorca San Pietro (Svetog Petra), do koga se dolazi najstarijim  rimskim mostom u Veroni Ponte Pietra, koji prelazi preko reke Adiđe. Inače ova reka krivuda kroz ceo grad, prolazeći ispod mostova, trgova i ostalih znamenitosti. Do dvorca se može doći pešice, stepeništem, mi smo odabrali lakši put i to uspinjačom. Karta za uspinjaču u jednom smeru košta 2 evra.

Kada se popnete gore ispred vas se stvori prelep prizor celog grada. Na vrhu, oko dvorca se nalaze visoki platani u čijem hladu možete uživati gledajući ceo grad koji se proteže ispod.

Dok je u Beogradu u vreme našeg odmora bilo jako loše vreme, u Veroni smo se kuvali od vrućine. Bez obzira na Suncem okupane zgrade, mislim da same od sebe odaju neku toplinu zbog samog kolorita. Uglavnom su fasade rađene od roze cigle, mnoge su limun žute ili najtoplije narandžaste boje, sa prozorima koji su uokvireni belom coklom i obaveznim drvenim, tamno zelenim žaluzinama. Svaka, ali bukvalno svaka terasa ima mnogo cveća i zelenih biljaka. Ovo je bio raj za moje oči.

Dobro je što se sve bitne građevine i istorijske znamenitosti nalaze u samom centru grada i što šetajući lagano idete od jedne do druge destinacije. Pa tako smo mi dnevno prelazili između 12 i 15 km.

Muzej Castelvecchio koji se nalazi u samom zamku, smatra se jednom od najvažnijih vojnih građevina porodice Della Scala. Porodica je vladala Veronom u srednjem veku (XIV vek). Pored vajarskih skulptura tu se nalaze još i freske, umetničke slike, oružje, nakit, kovanice i crkvena zvona iz tog perioda. Ulaznica za muzej košta 6 evra. Moja preporuka da ako odete u Veronu obavezno odete i posetite ovaj muzej.

Posetili smo crkvu Svete Anastasije, građevina od čije unutrašnjosti zastaje dah.

Centar grada presecaju uske ulice popločane kaldrmom, sačuvane od vremena, u kojima se nalaze urbane i luksuzne radnje sa markiranom garderobom ali i dosta tradicionalnih poslastičarnica i pekara, malih porodičnih radnji koje proizvode obuću, hranu, likere, sapune i kozmetiku ili nešto drugo. Na trgovima su obavezne tezge koje nude turistima razne suvenire, po znatno većoj ceni, od neke radnje koja je samo dve ulice dalje. Ali tako je svuda pa i ovde. A sada malo o gradovima koje smo obišli a koji se nalaze oko jezera, koje ruku na srce podseća na more, a ovi gradići na neke pomorske. Nemate utisak da je jezero o pitanju.

LAZISE

Ideja nam je bila da prvi gradić za obilazak oko jezera Garde bude Sirmione, ali smo zanemarili činjenicu da je subota i da smo relativno kasno krenuli ka tamo, pa tako nismo imali gde da parkiramo auto. Napravili smo nalevo krug i završili u obližnjem gradiću Lazise, čiji prevod sa latinskog znači ”selo na jezeru”. Malo i prelepo mesto, puno turista, okupano suncem, malo pristanište za čamce i jahte sa patkicama koje se sunčaju na njima.

SIRMIONE

Kaže se treća sreća, ali mi smo iz drugog puta uspeli da uđemo u Sirmione i prošetamo ovim prelepim i živopisnim mestom.

Sirmione se nalazi u južnom delu jezera i poznato je po termalnim kupalištima i tvrđavi Rocca Scaligera. U samom mestu se nalazi i crkva San Pietro, koju smo obišli. Inače ovo mesto je najposećenije od svih malih gradića oko jezera, i složićete se da svako od ovih mesta podseća na primorske gradiće. Mi smo imali utisak da smo na moru, po plavetnilu vode, palmama, cveću, čamcima koji se ljuljaju na vodi, cvrkutu ptica i nekoj energiji koju nam voda emituje.

Ulice uske, popločane kaldrmom, pri obali dosta lepih restorana i kafića, mnogo radnji sa suvenirima koji su uglavnom pravljeni od limuna i lavande. Mesto koje morate obići ako se nalazite negde blizu.

BARDOLINO

Gradić koji se nalazi sa istočne strane jezera, i bio je pod vladavinom porodice Della Scala, nakon toga je bio austrijski administrativni centar. Postoji nekoliko crkava ali i zidina iz 12.veka. Prelep ”morski gradić”. Najiskrenije, meni lično ovo je najlepše mesto koje smo obišli oko jezera. Možda je, i jeste, Sirmione najposećeniji, ali meni ovo mesto ima neku posebnu draž i lepotu.

I ovde smo primetili da ima najviše nemačkih turista, pa čak i da su neki vlasnici radnji Nemci. Jako zanimljivo.

DESENZANO

Ovaj grad sadrži ostatke rimske vile, uz tvrđavu koja gleda ka jezeru. Ima primorski duh kao i svi ostali gradići i jednostavno nas je oduševio. Turista iznenađujuće mnogo, najviše iz Nemačke i Koreje. Uživanje za sva čula na tako malom mestu.

Kao što napisah sva lepota ovih mesta je u detaljima, umeću i stilu. Ovi ljudi ovde nisu štedeli na detaljima, pogledajte samo te fasade, te terase pune cveća, kafiće i restorane sa pregršt zanimljivih detalja, koji verujem nisu preskupi i svako može da ih priušti.

HRANA

Sada malo o onome što mene najviše zanima i čemu sam najviše posvećena, znate već da je o hrani reč.

Kada smo se spramali za put bila sam rešena da uživam u hrani i piću, da zaboravim na to da neka jela ne bih smela da jedem, ali… Kao što većina ljudi koji me poznaju znaju da ne jedem gluten i laktozu, a znaju i oni koji me ne poznaju, ako čitaju ovo šta pišem. Intolerantna sam i jako mi smetaju ove stvari, ali reših ja da jedem sve, i tako sam čitava dva dana. Ljudi moji, uživala sam u svemu ali samo ta dva dana. Posle opasnih smetnji vratih se brzo mojoj regularnoj ishrani, ali mi to nije palo teško jer u svim radnjama, posebno u Lidlu, ima na tone hrane koja je za ovakve ljude kao što sam ja. Oduševila sam se izborom, da vam ne nabrajam šta sam sve videla, probala i oduševila se, pri tom cene su iste kao regularnoj hrani. Kod nas prvo nema tog izbora, drugo cene su duplo veće.

Najbolju fokaču na svetu jeli smo uparvo ovde. Cene imate na slikama.

Znate po čemu su Italijani najpoznatiji, po mortadeli i sladoledu. Gelateria ima na svaka 3 koraka, konkurencija je jaka i borba je zaista ”ljuta”. Probala sam neke ukuse i naravno bila oduševljena, kao i kolačima i slatkim hlebovima. Postoji neka vrsta slatkog hleba sa suvim grožđem, fenomenalno.

Jeli smo uglavnom napolju, odmah da napišem i cene. Uglavnom su cene kao kod nas, ništa veće, ali pričamo o hrani, o vinima i piću ne sada. Ova regija je poznata po specijalitetima od konjskog mesa, pa je Kais kao izvrsni vodič, istažio i pronašao nam divni restoran sa ovakvom ponudom. Restoran se zove Osteria Sgarzarie, za svaku je preporuku. Ja sam jela pastisada de caval con polenta, ili u prevodu gulaš od konjskog mesa sa palentom. Mogu vam reći da ukusnije jelo u restoranu nisam jela. Takva mera začina i mesa čiju jačinu ublažava palenta. Wow…Kais je naručio fettuccine con ragu di capriola, mirtilli e cacao,u prevodu fetućine (domaća pasta kao taljatele, ali mnogo tanje) sa srnećim mesom, borovnicama i kakaom. Vino koje smo pili je Amarone, jedno od cenjenijih vina iz regije Veneto. Ova jela su bila vrhunac svih jela koje smo tamo probali. napisaću i cene, čisto da se zna, moje jelo je bilo 19 evra a Kaisovo 17. Za ovako spremljena jela verujete nije mnogo. Vino je vrhunsko, na razumem se toliko u vina, ali je pitko i slaže se sa ovim jelima.

Moram da podvučem da su sva jela koje smo ovde probali bila tada spremljena u trenutku, pred služenje (i naravno nije se osetio ukus i miris preprženog ulja, tj. ulja koje se više puta koristi), kao kod nas.

Ono što mami turiste pa je i mene zainteresovalo su radnje sa bombonama, koje se nalaze u ogromnim drvenim burićima. Sav taj šareniš prija oku, ali su cene pravo dranje, 100 gr bilo koje vrste košta 4,5 evra, dok u radnji sve te iste bombone kupite za 2 evra, za istu gramažu.

Ono čega nema, a šta sam ja tražila ovde su kanole. Iz nekog razloga u ovoj regiji ih ne prave tako smo ih jedva pronašli, i nisu se proslavile.

Na Piazza delle Erbe pored suvenira ima dosta tezgica koje u čašama prodaju sveže rashlađeno voće, i to je sasvim ok, ne znam zašto toga nema kod nas. Radnji sa pršutama, mortadelama i ostalim salamama ima na svakom koraku, i te su radnjice sa ukusom opremljene, prosto vas mame. Taj ukus pršute je neponovljiv.

Hranu smo uglavnom kupovali u radnjama Conad i Lidl, i moje zapažanje je da je hrana kod njih jeftinija za nekih 40 posto u odnosu na našu. Pričam o osnovnim životnim namirnicama, čak i flaširanoj vodi i sokovima. Prosto neverovatno, ali je tako.

Malo je reći da smo uživali. Na pitanje zašto mi se sve sviđa u Italiji ovo je delimičan odgovor. Sve je lepo, sve je sa ukusom, sve je sa stilom. Ljudi su nasmejani i ljubazni, gradovi čisti, cvetni i uređeni. Sve ima smisla i sve ima sklad.

Do nekog drugog putovanja u ovu najlepšu zemlju pozdravlja vas vaš vodič kroz ovu malu avanturu. Nadam se da sam uspela da dočaram deo toga što smo mi doživeli i da vas nagovorim da se uputite baš tamo, na neko od narednih putovanja. Mi smo uživali u svakoj šetnji, svakom gradu, svakom zalogajčiću. Mom Kaisu hvala na svemu❤️.