Pre par dana smo se vratili iz Budimpešte i red je da napišem impresije o ovom divnom gradu. Ovo je Kaisu i meni treća poseta gradu, nadam se da će ih biti još i nadam se da ću vam približiti opisom sve lepote koje Budimpešta poseduje, vama koji ga još uvek niste obišli.

Mi smo vrsta turista kojima je uvek lepo i koji ne nalaze zamerke na putovanjima. Poznajem dosta ljudi koje se sa prelepih destinacija vrate nezadovoljni i kojima je svašta nešto zasmetalo. Mi generalno nemamo taj problem jer kada smo zajedno napravimo doživljaj od svega. Kažu : “Lepota je u oku posmatrača”, i to je zaista tako.

Ovoga puta smo ostali tri dana što je sasvim dovoljno za jedan lep i aktivan odmor. Svakako nam je bio aktivan jer smo dnevno pešačili malo preko 17 km. Uz svu lepotu grada, velelepnu arhitekturu, dešavanja, gastronomsku ponudu i ceo sadržaj nismo se umorili. Osećaj oduševljenosti i ushićenja je preovladavao kod oboje. Bili smo smešteni u drugom delu grada od prethodna dva puta. Aparmtan je za svaku preporuku i nalazi se u centru, blizu market pijace u Knezits utca. Prostran i lepo sređen (čist) stan u mirnom kraju.

Nismo znali, a tako se potrefilo da je tog vikenda u Budimpešti bio festival, bolje reći izložba starih autobusa i tramvaja, vozila s početka 20.veka, pa je s toga cela jedna ulica i most Slobode su bili zatvoreni za saobraćaj i pretvoreni u šetalište.

Imali smo mogućnost da vidimo i uđemo u sve te stare tramvaje i autobuse. Ulicom su pored tih gradskih oldtimera bili poređani kamioneti koji su nudili uličnu hranu, od burgera, specijaliteta od ribe do čuvenog mađarskog langoša. Turista je bilo mnogo više nego inače. Ovoliki broj naroda, sa svih delova Evrope i Azije, sam videla u Pragu, pa sada ovde. Opravdana je sasvim tolika navala za obilazak ovoga grada jer stvarno ima šta da ponudi.

Ja sam ovoga puta, naravno, prekršila svoj režim ishrane, na svoj rizik, jer verujte ovo se ne propušta.

Čim smo stigli u Budimpeštu imali smo dosta vremena do ulaska u apartman pa smo rešili da odemo do Tropikarijuma. Bili smo već tamo, ali toliko je lepo da sam poželela da opet vidim i doživim taj zabavni park sa podvodnim svetom. Ulaznica za obilazak Tropikarijuma košta oko 7,5 evra. Inače Tropikarijum se nalazi u sklopu TC Campona, gde su trgovinske radnje i mnogi kafići, kao i mesta sa hranom.

Ovde možete videti izbliza akvarijume sa ražama, ajkulama i ostalim morskim ribama, kao i crvenog šarana. Na spratu iznad se nalaze terarijumi sa najmanjim, ali otrovnim žabama, kameleonima i nekim čudnim insektima kao i najmanjim majmunima na svetu. Moja prepruka da obiđete ovo mesto.

Posle obilaska zabavnog parka otišli smo u restoran kantinu sa najukusnijom hranom, naravno za relativno male pare. Ovaj lokal imate na dva mesta u gradu a zove se Belvarosi Diszontoro.  Ponuda ovog mesta su razna mesa i krompir na mnogo načina, uz obaveznu (preukusnu) turšiju. Inače, turšija je jako zastupljena u mađarskoj kuhinji i nudi se bukvalno na svim mestima. Ručak za dvoje ovde košta oko 15 tak evra.

Gulaš je izvorno mađarsko jelo i zaista je greh ne probati ga ovde. Zapravo to je više kao gulaš supa, ili ti čorba, ali je preukusno. Imali smo jedan pokušaj ulaska u čuveni restoran “For sale pub” i jedno uspešno ručavanje. Ono po čemu je specifičan takođe ovaj mali, mračni i ušuškani restoran jesu poruke. Svi zidovi, u prizemlju ali i na spratu su oblepljeni porukama i izjavama koje su pisali i ostavljali klijenti, kojih ima iz celog sveta. Postoje ljubavne poruke, preko poruka pohvala za izvrsnu hranu, do jako duhovitih i lepih crteža i karikatura. Samo ću vam ovo reći, hranu smo ocenili sa 10 od 10. Ovde ručak za dvoje košta oko 40 evra.

U ovom gradu niko neće ostati gladan ili jesti neukusnu hranu, sem ako je baksuz. Ponuda je shodno tolikom broju turista adekvatna. Na sve strane i u svakoj, čak i zabitoj i ne tako prometnoj uličici imate neku radnju sa hranom. Ono što me najviše oduševljava uvek je što na svakom koraku imate Kurtoš kolač (Chimney cake). Miris sveže pečenog testa sa primesama vanile, cimeta i orašastog voća vas prosto mami, i ono što je fascinantno ovaj kolač se pravi i prodaje uvek, ne kao kod nas samo oko novogodišnjih praznika. Kolač je inače nastao u Rumuniji ali su ga komšije Mađari lepo prihvatili i posvojili.

Ono što morate probati dok ste u Budimpešti je langoš. Ovaj slani specijalitet bih ovako opisala, ukus testa je kao naši uštipci, samo što je okruglo prženo testo na koje se posle dodaje pavlaka i rendani kačkavalj. To je neka osnovna verzija langoša, ali komšije su pustile mašti na volju, a verovatno prate trendove i osluškuju zahteve kupaca, pa prave i slatke zalogaje sa čokoladom, nutelom i voćem. Mi smo ovoga puta jeli klasičan i verziju sa viršlama.

Sasvim ukusno jelo sa cenom od 7 do 10 evra, kako gde. Kad smo kod ulične hrane da spomenem i jako dobre, sočne i ukusne burgere čija je cena oko 9 evra.

Ono što moram da spomenem sada nije mađarska hrana ali je nešto što sam prvi put videla i što me raspametilo, a to je radnja sa azijskom hranom. Radnja je ogromna, zapanjujuće dobro posećena, ne slučajno. Radnja se zove  Asian Home. U ovoj radnji sam videla u rafovima preko 30 vrsta soja sosa, preko isto toliko vrsta nudli, od pirinčanih do regularnih, začina na lopate i ono što mi je nafascinantnije preko 50 vrsta Mochi kolačića. Mom oduševljenju nije bilo kraja. Radnja takođe za preporuku, za sve obožavaoce azijske hrane. Kada smo još uvek kod hrane moram da pomenem poslastičarnice i slatke delicije.

Znamo svi da je Mađarska kolevka poslastičarstva, svih nama poznatih torti i kolača. Prva poslastičarnica Žerbo nalazi se u samom centru, ako ste u mogućnosti i ako ne bude gužve, kao što je bilo u trenutku kada smo mi probali da uđemo, obavezno svratite. Iskreno, nije mi se čekao red pa smo produžili do “naše” Muvesz poslastičarnice koja nudi prave puter torte i neopisivo lepe kolače. Ambijent samog lokala možete ovde videti. Stilski nameštaj sa spuštenim kristalnim lusterima i zlatnim bordurama, baš kako dolikuje ovom kvalitetu slatkiša.

Ono što je pravo lice jednog grada, po meni, je pijaca i običan narod. Sve to što čini jednu prestonicu je transparentno i istaknuto u naboljem mogučem svetlu. Sve je to za turiste i sasvim ok. Ono što zapravo čini jedan grad su ljudi koji su nastanjeni, žive i rade tu. Duh grada jeste pijaca. Zgrada Great Market halla je sagrađena 1897.godine. Na tom mestu je od tada ova prelepa građevina sa pijacom i tezgama u prizemlju, a na spratu sa radnjama koje nude rukotvorine i razne suvenire. Cene na ovoj pijaci su malo jače, nego cene slične hrane u supermatketima, jer ovo je ipak turistički centar, pa je razumljivo. Upređenja radi 3500 forinti je oko 1000 dinara, pa možete sami preračunavati.

U samom centru smo videli zaista mnogo restorana, između ostalog vijentnamski, peruanski, meksički i bukvalno ima restorana sa ponudom hrane iz svakog dela sveta. Domišljato nema šta, a opet meni malo bez logike. Primetili smo konkretno peruance u peruanskom restoranu. Koja je poenta doći kao turista i jesti svoju hranu? Kada idem negde trudim da se da probam nešto novo, izvorno i tradicionalno vezano za tu zemlju. Ali dobro, razlikujemo se svi.

Ono što morate videti kada ste u Budimpešti je svakako Parlament, Trg Heroja, zgrada Opere, a obilazak za pamćenje je svakako vožnja brodom po Dunavu. Pogled na grad iz tog ugla, verujte, nećete nikada zaboraviti.

Ovog puta smo otkrili prolaz Gozsdu Udvar koji spaja dve veće ulice (Kiraly i Dob) i u kome ima mnogo zanimljivih i tematskih kafića, tezgica sa suvenirima u vidu slika, magneta, cegera, nakita, zvekira, nešto nalik našem Katapultu. Ova uličica kao da se krije od većine turista, a opet kao da očekuje da bude pronađena. Mi smo slučajno šetajući nabasali na nju i oduševili se.

Uspeli smo da se uspenjemo na vidikovac kako bismo videli statuu Slobode. Do nje smo došli prešavši most, nema žičare, pa tako oni koji ne vole ili mogu da hodaju pod usponom, tj.uzbrdo neka ne pokušavaju. Ja smatram da imam kondiciju pa opet je bilo naporno, neću toplo vreme i sparinu da krivim. Spuštajući se niz vidikovac, ali na stranu ka drugom mostu, u podnožiju se nalazi druga prelepa statua sa vodopadom ispod nje. Prelep prizor.

Grad smo prepašačili uzduž i popreko koristeći samo dva puta gradski prevoz, i to tramvaj. Cena karte za jednu vožnju je oko 1 evro.

Ono što je jako pohvalno za većinu evropskih gradova, pa i Budimpeštu je što nudi mogućnost alternativnog  prevoza po gradu. Pristalica sam trotineta i ovde ih možete voziti i prevoziti se po gradu (uz odgovarajuću aplikaciju i nešto malo novca). Napredni i u ekološkom smislu, za razliku od nas.

E sada ono što takođe moram da spomenem je čistoća grada. Negde razumem da s obzirom na toliki broj (cifra je verovatno impozantna) turista, službe gradske čistoće ne stižu sve da urade na vreme, ipak u odnosu na onu Budimpeštu od pre 7 godina, kada smo bili poslednji put, ovo sada je veoma prljav grad. Ne znam o čemu se radi, ali jednostavno ne možete a da ne primetite đubre na ulici, prepune korpe iz kojih preliva smeće. To je jedino što bih zamerila gradu i ništa više.

Ima mnogo sadržaja koji ovaj grad nudi tako da ćemo nadam se opet otići i istražiti ono što nismo za prethodna tri puta, a vama preporuka da ukoliko možete odete i uživate makar na dva dana. Verujte da se isplati.

Mi smo uživali svake sekunde u ovom gradu i u svakom zalogajčiću koji smo probali. Do sledećeg putovanja i nekih novih utisaka veliki pozdrav od vaših “vodiča” Kaisa i Mire 💞.