Sve se dešava u svoje vreme pa tako i naš put u Rumuniju, tačnije u Temišvar. Godinama unazad pričamo o tome kako nismo posetili samo Rumuniju, kao jedinu državu u komšiluku. Neke države tj. gradove poput Budimpešte smo posetili više puta, valjda je to bila ljubav na prvu posetu.

Putovanje do Temišvara je najduže kroz Srbiju. Onog trenutka kada dođete do granice praktično ste stigli, jer do Temišvara ima malo više od pola sata. Ono što nas je začudilo na carini (jednoj i drugoj) je to što su Kaisu tražili vozačku dozvolu. Da li je to neka novina, ne znam, ali eto da znate. Sve ukupno put traje oko 3 sata.

Stigli smo u grad po sunčanom i toplom danu, vrlo lako pronašli parking u centru grada ( 1,5 € / sat) i krenuli u razgledanje ovog prelepog grada, koji ima i drugo ime a to je Mali Beč, ne slučajno. Rumunija je dugo bila pod vladavinom Habzburgovaca, pa odatle ova arhitektura i zdanja koja jako podsećaju na Beč. Grad leži na reci Begej, osnovan je 1212. godine i ima negde oko 250 hiljada stanovnika.

Prvo što smo uradili je to da smo pronašli menjačnicu, odnos u odnosu na evro je 4,92 leja za 1 evro. Mi imamo jednu anegdotu iz Budimpešte pa poučeni tim dešavanjem odmah kada stignemo negde menjamo novac. Iz predostrožnosti to uradimo da se ne bi desilo da prepešačimo ceo grad, umorni i na temepreaturi od 35 stepeni bez mogućnosti da kupimo vodu, jer nemamo odgovarajuću valutu, a generalno para imamo, i recimo bude nedelja (neradni dan). Znači naučili smo, prvo menjačnica.

Temišvar u samom centru ima tri prelepa trga, a mi smo prvo bili na Trgu Ujedinjenja. U bašti jednog kafea uživali smo gledajući na trg koga krase, uostalom kao i ceo grad uskršnje dekoracije. Ovde su postavljena ogromna jaja od metalne konstrukcije, koja su zapravo velike žardinjere.

Na ovom trgu se takođe nalazi i Srpska saborna crkva (nastala u 18. veku), pored koje se nalazi bista Miloša Crnjanskog, koji je ovde proveo prve godine školovanja.

Do glavnog ulaza u crkvu smo morali da napravimo polukrug i ugledala sam prizor koji se ne viđa često, pa sam morala da ovekovečim. Zgrada preko puta crkve se renovira, zapravo fasada se radi, a jedan od majstora molera je žena. Poštovanje i naklon za ovu ženu, koja je u ozbiljnim godinama ali radi jednako sa svojim muškim kolegama. Carica!

Komšije rumuni su pravoslavci i jedno veliko divljenje sa moje strane zbog bajkovite uskršnje dekoracije na svakom koraku. Središte sledećeg trga, Trga Slobode ispunjeno je malim drvenim, šarenim, cvetnim kućicama koje nude sve od hrane, pića i suvenira. Mnoštvo ogromnog drveća (veštačkog) trešnjinog cveta, velika travnata uskršnja jaja, zečevi …. ljudi prava bajka. Ja sam se radovala kao malo dete. Ovako nešto nigde i nikad nisam videla.

Šetajući gradom na trenutak sam imala utisak da smo u Beču a na trenutak da smo negde u Italiji, zbog jezika koji je jako sličan italijanskom, romanski jezici. Sledeći trg je podjednako lep kao i prva dva, a to je Trg Pobede. Ja bih ga nazvala trgom lala, ili tulipa jer po sredini trga postoji tepih lala, na stotine njih.

Na kraju parka se nalazi Rumunska saborna crkva, prelepog stila spolja a unutrašnjost ove svetkovine ostavlja bez daha.

Pre puta smo malo proučavali i pročitali da postoji veliki ružičnjak u samom gradu. Imala sam želju da vidim kako izgleda mesto na kome je posađeno nekoliko stotina vrsta ruža. I pronašli smo mesto, ali smo se razočarali malo jer ruže nisu još uvek procvetale. Ono što je vredelo videti je ulica iznad ružičnjaka, što zbog prelepih kuća, sa prelepim fasadama i dvorištima, što zbog drvoreda nekih mirisnih stabala.

O hrani vam neću pisati ovog puta jer smo bili samo na jedan dan ovde a ručali smo u tržnom centru. Kako doći ovde a ne posetiti najveći i najpoznatiji tržni centar na Balkanu Iulius town mall, koji se nalazi nedaleko od samog centra grada. Tržni centar je zaista ogroman, ima preko 350 radnji i verujem da sam bila sama da bih se izgubila ovde. Obišli smo mnoge radnje, jer kako drugačije, ali moram priznati da nisu cene baš nešto konkurentne. Ne znam gde naš narod ide u kupovinu, ali ovde su cene slične cenama kao kod nas. Poslednji sprat centra je rezervisan za hranu, ovde se nalaze brojni restorani koji pored nacionalne kuhinje imaju i druge specijalitete. Gužva je baš bila velika, valjda smo naišli baš u vreme ručka, bili smo gladni i nismo napravili dobar izbor. Sledeći put igramo na sigurno.

Evo još malo slika ovog lepog komšijskog grada, koga toplo preporučujem ne zbog šopinga već zbog njegove dobre energije i lepote.

Do sledećeg putovanja i nekih novih priča vas pozdravljaju vaši vodiči Kais i Mira. Bio je ovo jedan lep aprilski dan, a vama preporuka da ga obiđete,  jer je zaista blizu a prelepo.

P.S. Cene u kafićima i radnjama su kao kod nas, s tim što je u kafiću flašica obične vode skuplja od kafe.