Jun, 2025.godina

Još jedna priča iz zemlje Helena tj. zemlje bogova. Nadam se da ću uspeti makar malo da dočaram sve doživljeno svima koji nisu posetili ove delove Grčke. 

Kao i svako naše putovanje ili ti letovanje, i ovo je Kais isplanirao i organizovao skoro s početka godine. Ideja da letujemo par dana na Pargi i ostatak provedemo na  ostrvu Kefaloniji mi se baš dopala. Kao i uvek Kais je rezervisao smeštaj preko AIRBNBa, ali i noćenja na putu do mora i nazad, tako da smo imali praktično 4 smeštaja.

Skoplje

Prva destinacija tj. prvi smeštaj nam je bio u Velesu, negde na pola puta do Parge. Lep apartman u prizemlju porodične kuče, praktično u centru Velesa. Ali pre nego što smo stigli u smeštaj obišli smo Skoplje. Kais nije bio u Skoplju nikada a ja sam bila kao tinejdžerka. Moram priznati da se od tada grad mnogo promenio, izgradio ali ono što moram da primetim da je grad veoma prljav. Da li je takav generalno ili se baš nešto desilo za vreme naše posete, ne znam. Obišli smo centar grada koji odiše orijentom.

Veles

U Velesu sam prvi put bila i moram priznati da je veći nego što sam zamišljala. Smeštaj pristojan, restoran u kom smo ručali nije vredan pomena. Ako ne hvalim neću ni kuditi pa tako ono što je zaista vredno preporuke ću pomenuti i naglašavati.

Posle noćenja nastavljamo put ka Grčkoj. Imali smo sreće, verovatno i zbog toga što nije prava sezona (granicu smo prešli 2.6.) ali prešli smo granicu za nekih 2 minuta. Ovo se bukvalno nikada nije desilo da ovako brzo prođemo granicu. Da napomenem da putarine kroz Makedoniju možete platiti tagom, što umnogome štedi vreme, a nešto sam pročitala da se planira uvođenje ovakvog vida plaćanja i kroz Grčku, bilo bi fenomenalno. Inače cena putarina kroz Grčku, do Kefalonije od makedonske granice je oko 15 evra.

Parga
Nastavljamo veći deo puta do Parge autoputem. Jasno vam je gde ste čim vidite ogromne i rascvetale lijandere po sredini auto puta. Stižemo u Pargu u smeštaj kod našeg predivnog domaćina Arseniosa. Kažu da je Parga jedna od najlepših destinacija u Grčkoj mada moram priznati da ih ima više najlepših. 
Apartman se nalazi na zadnjem spratu kuće, veoma je čist, uredan, moderno opremljen i ima najsavršeniju terasu koja gleda na more.

Centar Parge je od našeg smeštaja 5 minuta kolima, kao i po nama, najlepša plaža Parge, Lichnos beach. Plaža je velika i prostrana sa sitnim kamenčićima, tako da je voda bistra i čista. Ležaljke za ceo dan koštaju 10€. Čudno mi je bilo što na ovoj, ovako lepo plaži nema gužve, ali s druge strane nije vreme prave sezone i pravih gužvi. Na ovoj plaži imate beach barova što znači da ne morate odlaziti na ručak negde dalje. Cene obroka su od oko 10€ pa naviše. Cena kafe (esspreso fredo) je 3€. 
Šetalište Parge je pravo morsko, načičkano tavernama, kafićima, radnjama koje prodaju suvenire ali i lokalne specijalitete (maslinovo ulje, sapune, med, slatka…). Prelep kolorit zgrada na uzvišenju prati liniju obale. U vazduhu se oseća energija Sunca, mora i lepo raspoloženih domaćina ali i turista.
Naravno ne bi se računalo da smo bili u Grčkoj a da nismo odmah probali giros, čija je cena ovde i ove godine 4,5€. U Samoj Pargi postoji gradska plaža, koja je mala i ležaljke su bukvalno jedna do druge. Turista ima sa svih strana sveta, za divno čudo naših sunarodnika veoma malo. Ono što isto nedostaje ovom mestu je neki veći supermarket, jer cene u malim, lokalnim radnicama su više nego paprene. 
Živost ovog malog mesta je najveća u vreme ručka kada šetajući u potrazi za dobrim restoranom, čujete grčku muziku, osetite mirisi neke ukusne hrane, čujete raspoložene strance, zveket escajga, kuckanje i nazdravljanje nekim dobrim vinom ili pivom u ledenim kriglama. Parking u centru postoji, a cene su 3€ sat ili 8€ za dan. Sve u svemu jedan šaren i jako živahan gradić sa mnogo cveća i zelenila.

Posle tri dana provedenih u lepoj Pargi nastavljamo naše putešestvije ka jednom čarobnom ostrvu, Kefaloniji. Krećemo ranije ujutru kako bi stigli na trejakt koji polazi iz Lefkade, po našim saznanjima u 10:30h, ali sva sreća što smo ranije stigli i tek onda shvatili da zapravo trajekt kreće u 10h. Evo i cena za prevoz trajektom Vasiliki- Fiscardo, u jednom smeru 10€ po osobi i 38€ po automobilu. Majstor, kapetan “lađe” je bio tačan i krenuo na vreme. Lično obožavam da se vozim brodićima i trajektima i baš sam uživala sve vreme putovanja. Iskusno sam obukla duks tako da se nisam smzavala kao ostatak putnika.

E sad dolazimo do nečega što sam prvi put videla u životu a to je boja mora. Ljudi, ova voda je teget plava. Nadam se da će fotografije dočarati pravu boju ljudima koji nisu bili na jonskom moru. Ovo je nestvarno plava i neopisivo lepa boja mora bez meduza i bez galebova koji nisu pratili trajekt. Ovo je ta plava koju su pisci i pesnici opisivali u svojim delima a koju sam ja tek sada doživela.

Fiscardo
Stižemo u Fiscardo posle nekih malo više od sat vremena. Imali smo vremena do ulaska u sledeći smeštaj pa smo prošetali ovim gradićem. Mislili biste pristanište pa nije reprezantitvno i sređeno, kad ono sasvim kontra. Fiscardo je najlepše mesto, pravo primorsko i bajkovito, od svih gradova na Kefaloniji. Jedan podatak ide u prilog tome a to je da je ovaj grad jedini ostao čitav posle razornog zemljotresa koji je pogodio ostvo davne 1953. godine. Svi ostali gradovi i manja mesta su tada srušeni do temelja i kasnije građeni, ali ne u prvobitnom stilu. Mislim da će vam fotografije dočarati ovo prelepo i autentično mesto.

Smeštaj

Posle obilaska Fiscarda krećemo ka našem smeštaju koji se nalazi na 7 km od glavnog grada Argostolia. Predeli kroz koje se vozimo do tamo su raznoliki, ima predela koje je pošumljeno i ima zelenih borova, platana, maslina, voća dok ima jednog dela gde je kamenjar. Baš u tom delu kamenjara smo videli stado koza. Ispred svake kuće i vile žbunasti lijanderi raznih boja izviruju ka ulici, kao da znaju koliko su lepi njihovi cvetovi i koliko im se divimo. Među cvećem ističu se i kaktusi koji su već procvetali i imaju prelep žuti cvet.
E sada, stižemo u smeštaj gde nas čeka naša domaćica gospođa Dora. Veliko prostrano dvorište, na ulazu sa obe strane kapije žbunovi ciklama cveta. Naš apartman duplex, sređen kao iz časopisa a čist kao apoteka, što bi rekli. Ono što je Kaisa i mene jako iznenadilo je to što nam je Dora napunila frižider vodom, pivom, domaćim džemom od kajsija, breskvama, kupila nam banane, stavila u činiju limunove i narandže iz svoje bašte, ostavila njihovo domaće maslinovo ulje da imamo dok smo tu (a poklonila nam je litar kada smo krenuli), kafu, keksiće…. Donela nam je pitu od mesa koju je upravo uspekla, a kad je saznala da ne jedem gluten meni je napravila svežu salatu od povrća. Ona nije bila u obavezi ništa od toga da nam spremi ali jeste. Ovako bi sa puta mogao da vas sačeka samo rod najrođeniji. Dora nas je raspametila svojom ljubaznošću i dobrodošlicom. Iza kuće, u dvorištu je veliki voćnjak sa limunovima i narandžama koje smo mogli da beremo za vreme našeg boravka, što smo rado i činili i pravila sam svakodnevno voćnu salatu za plažu. Moram javno da je pohvalim i da joj zahvalim za gostoprimstvo i ljubaznost tokom našeg boravka. Link za njihov smeštaj vam ostavljam ovde.

Argostoli
Posle par sati odmora odlazimo do glavnog grada Argostoli. Prošetali gradom koji po meni ne može da se pohvali nekom arhitekturom, kao ni starim i istorijskim delom grada. Posle zemljotresa je građen iznova i ima soc realistički izgled. Da ne vidite more (koje je veoma usko u tom delu i više liči na jezero) ne biste znali da ste na moru. Pored radnji svih vrsta ovde sam videla najviše poslastičarnica na jednom mestu.

Sledeći dan posle doručka krećemo na čuvenu plažu Antisamos. Ovu plažu preporučujem svima koji se nađu na Kefaloniji. Plaža je od sitnih, veoma sitih kamenčića, duga i široka, sa jako puno ležaljki i barom iza. Ono što je nama bilo fascinantno je čistoća vode i jako veliki broj riba. Ljudi moji, mi smo plivali sa (ne preterujem) 100 riba i to velikih oko nas. Prvi red ležaljki dobijete ukoliko ručate za najmanje 40€ a ležaljke iza ukoliko kupite piće. Voda je bila hladnjikava na početku ali kada se adaptirate veoma prija svežina vode.

Posle kupanjca ovde rešili smo da posetimo jedinstvenu i nadaleko čuvenu pećinu Melissani. Pećina je otkrivena pre 3 hiljade godina, to smo saznali od vodiča a opet otkrivena 1951. a posle tog razornog zemljotresa 1953. je pao spoljašni gornji deo pećine, napravivši otvor kroz koji i sada ulazi svetlost. Nivo vode je 20 m ispod zemlje, a dubine su između 10 i 40 m. Ukoliko se nađete na ostrvu ovu pećinu morate obići. Čeka se malo duži red za kupovinu karata, čija je cena 10€ po osobi, jer ovde dolaze turisti iz celog sveta. Silazite stepeništem i prolazite tunelom do ulaza u pećinu gde vas pokupi vodič u čamcu i vozeći čamac kroz pećinu priča sve vezano za pećinu, dubinu vode, stalaktite, stalagnite i sve zanimljivosti. Pored korisnih informacija vodič nam je bio jako duhovit, sve pohvale za performans.

Poslepodne smo isli na plažu Makris Gialos, to je prelepa i velika peščana plaža. Dosta turista nam je pravilo društvo, ljudi su opušteni i lepo raspoloženi na peškirima i sa svojim suncobranima. Nekada smo svi ovako letovali i bilo je mnogo lepše, ali dobro.

Vraćajući se sa plaže svraćamo u market u nabavku. Ovde je dobro što smo imali u blizini smeštaja i Lidl kao i Kritikos, tako da po normalnim cenama možete da se snabdete hranom i pićem.
Sledeća plaža, sledećeg dana je Gradakia Beach. Definitivno je bila naša plaža, jer smo ovde dolazili najčešće. Mirna i tiha plaža sa bezbroj uvalica okolo. Ova plaža je blizu glavnog grada, mala je i peskovita. Imate deo sa ležaljkama i beach barom, ali ima mesta za peškire što smo iskoristili i nauživali se ležeći na pesku. Voda je bila malo hladnija ali smo hrabro ulazili. Na plaži smo upoznali malog druga Markosa, koji je bio tu sa mamom. Prepametno i preslatko dete sa kojim sam se igrala u pesku pokušavajući da napravim tvrđavu. Ono je na sve ličilo sem na tvrđavu ali dobro, bitna je namera.

Skala
Popodne je Kais isplanirao da obiđemo gradić Skala, koji se nalazi jugoistočno od našeg smeštaja. Put do Skale kolima traje oko 40 minuta. Kao što možete i pretpostaviti putovanje po ostrvu od mesta do mesta odvija se krivudavim putem ili ti serpentinama. Uživala u pogledu sam prolazeći kroz manja mesta sa divnim vilama i jako lepim kućama ali još lepšim okućnicama i cvećem, palmama i platanima. Ovo ostrvo je zaista čarobno. Stižemo u Skalu. I ovaj gradić je uništen posle zemljotresa ali posle toga ponovo izgradili ali bliže moru. Prvobitna Skala se nalazila na uzvišenju a naziv imena grada znači stepenice. Preslatko mesto sa dosta taverni i ostalih radnjica, ono što bih ovde preporučila iz prve ruke je restoran Mi Abela u kome smo večerali i uživali u jelima grčke kuhinje i domaćem vinu. Najukusniji obrok samo ovde jeli, ali o hrani ću malo kasnije.

Ono što bih napomenula je da su ostrvljani veoma lepo raspoloženi i da znaju da uživaju. Za turiste ovo je pravi raj na zemlji i verujem da se ljudi vraćaju ponovo ovde, s razlogom. 
Još jednom idemo na trajekt, ali na kraću plovidbu, do Lixuria. Još jednom pogledom upijam duboko plavetnilo morske vode. Uživam u vožnji koja traje samo 20 minuta. Karta za dve osobe i vozilo od Argostolija do Lixuria košta 9,5 €. Pristajemo u grad, do koga smo mogli i kopnom da dođemo (vožnja bi trajala 1 sat), koji na prvi pogled deluje mnogo skromno. Prvi utisak retko kada prevari pa tako i sada, ovo mesto i ceo ovaj deo ostrva kao da su zapostavljeni. Imam utisak da se nije ulagalo i to je toliko očito ali i žalosno. Nismo se zadržavali u gradu već smo nastavili putovanje do Kipoureon manastira, koji je udaljen 15 km odavde. Nedelja je i Trojice su, nekako se sve posložilo. Od pristaništa do manastira nam je trebalo 25 minuta. Putem smo sreli stado ovaca i modernog pastira, videla prelepe konje, vezane za drvo u debelom hladu raskošnih maslina.

Dan je vreo, Sunce je uspelo da otera sve sa ulice, vozimo se dugo i ne srećemo nikoga pa sam se u nekom trenutku zapitala da li smo jedini na putu. Stižemo blizu manastira i shvatim da nema dalje. Stajemo na vidikovac blizu i vidimo prelep prizor, manastir koji je praktično na steni, ali iznad mora.  Tu se završava put. Ispred manastira nema kola, nema ljudi, čuje se ozbiljna tišina, jedna ptica i jedan bumbar. Ulazimo u dvorište manastira, gledamo i slikamo, idemo u krug jer ne znamo gde je ulaz. 

Manastir je izgrađen 1627. godine i posvećen je Devici Mariji. Sada ima samo jednog monaha koji nas je sačekao, pitao odakle smo, popričao sa nama i poslužio ratlukom i vodom. Ovo je takođe novo iskustvo jer nas uglavnom u manastirima kod nas iskuliraju i ne primećuju.

Posle obilaska i uživanja u pogledu na more, jer pogled je fenomenalan, vraćamo se nazad na trajekt, ali nosimo sa sobom mir koji smo ovde apsorbovali.

Asos
Sledećeg dana smo rešili da obiđemo još jedan ostrvski gradić i time zatvorimo krug obilazaka. Od našeg smeštaja do Asosa nam je trebalo sat vremena vožnje po jako krividovom putu. Pored puta, na jako kamenitom tlu pored četinara, kaktusa i palmi nailazimo na koze. Vlasnik je mnogo hrabar kad sme da ih pusti da same lutaju magistralom. Na svu sreću valjda su naučile da se čuvaju.

Samo spuštanje do Asosa je zaista rizično. Bukvalno se “lakat” krivine nadovezuju jedna na drugu, preporuka da se vozi jako sporo. Nailazimo na prelep primorski gradić, u jednoj maloj uvali koja je ujedno i jedina plaža. Brodići, gliseri i čamci su uvezani pored. Ovo mesto zaslužuje da se zove grad cveća a razlog vidite na fotkama. Šetajući ulicama videli smo par kuća, tj.ruševina koje su nekada bile kuće, ali verovatno od onog razornog zemljitresa nisu nikada popravljene. Jedino podsećanje na nekadašnji život ovde u okrnjenoj kući je visoka i jaka cvetna loza bogumile. Ovde ali i generalno na celom ostrvu ima mnogo mačaka, koje uglavnom lenjo i polagano menjaju mesta za izležavanje u hladu.

Primećujem da najviše (generalno na celom ostravu) ima Engleza, posle toga Nemaca pa Francuza itd. Asos je veoma sladak i simpatičan ali se ne može porediti, kao ni ostala mesta, po lepoti i polažaju sa Fiscardom. Potvrdila sam to mišnjenje još jednom u povratku kući. Stigli smo ranije i imali smo neka dva sata do trajekta. Šetali smo Fiscardom i upijala sam svu energiju ovog čudesnog mesta. Moja preporuka, velika kao kuća, da obavezno obiđete ovaj primorski grad. 

Na povratku ka kući imali smo smeštaj za jednu noć u mestu Metsovo. To je planina koja se nalazi na 1160 m nadmorske visine i to je najvažnije zimsko odredište u Grčkoj, samo što mi nikako nismo imali utisak da smo u Grčkoj. Meni je ovo mesto ličilo na neko naše selo na jugu Srbije. Ovo mesto je bilo stanište Cicvara koji su se tek krajem 20. veka deklarisali kao Grci. Celo naselje i sve kuće su kaskadno zidane, pa i kuća gde smo mi bili smešteni, što ako se plašite visine može da izazove vrtoglavicu. Prošetali smo mestom u potrazi za dobrom hranom. Obišli smo lokalne radnje, moram priznati da su ovde cene jače. Jedan drveni predmet iz jedne radnje, ne znam kako se zove, vratio me u detinjsvo jer sam se setila da je pokojna baba Zorka stavljala tek ispečen hleb na tu da kažem dasku. Iz male, a mislim i jedine pekare u mestu se širio miris tek pečenog hleba koji ima baš taj, pravi miris jer se ovde sva peciva peku na drva. Ovo mesto je sačuvalo svoju istoriju i tradiciju. Videla sam takođe staru kuću koja je bila zidana od blata i slame. Proveli smo lepo popodne ovde, prenoćili i krenuli za Srbiju.

Hrana

Da li se i vi sa odmora vratite teži? A kako i da se ne vratim kada je grčka hrana preukusna, kao što već sigurno znate. Već sam obećala da one manje dobre restorane neću spominjati ali moram da pohvalim jednu poslastičarnicu u Fiscardu, Dodoni, gde smo jeli baš, baš dobre kolače. Cene, pa ostrvske, pa na primer jedan kolač košta 7 evra.

Što se tiče ostalih obroka uglavnom smo doručkovali i večerali kod kuće, napisala sam gore Lidl nam je bio blizu, cene niže nego kod nas, izbor bolji. U restoranima cene za ručak za dvoje, sa čašom vina ili kriglom piva između 35 i 45 evra. Jedan restoran se po kvalitetu i ukusu hrane izdvojio, a to je Mi ABela u Skali.

Mada hrana u Metsovu ne zaostaje po kvalitetu, morala sam da probam grilovanu fetu u maslinovom ulju sa paradajzom i paprikom. E da, naravno da smo jeli giros čija je cena ovoga leta 4,5 evra, a cena celog pečenog pileta oko 9 evra. Voća i povrća, kao i ponuda maslina, dinja i lubnenica je ogromna. Moja ishrana zbog intolerancije na gluten i laktozu se uglavnom bazirala (u restoranima) na meso i krompir. Ne žalim se, uživala sam u svakom zalogajčiću, pa se sada to i vidi 😂. U pekaru smo svratili jednom, kupila sam Kaisu neko mnogo dobro pecivo sa sosom od senfa, seckanom paprikom i piletinom. Cena tog peciva je 3,20 evra. Grčka hrana je zaista ukusna zbog mnogo začina, što je nama ok, ponuda hrane na ostrvu je velika a cene su ok, kao kod nas. Mada su eto trešnje bile znatno jeftinije.

Završavam polako pisanje u nadi da nisam mnogo otegla, mada sam poznata po tome da volim da detaljišem. Ukoliko niste posetili lepu Kefaloniju moja je prepuruka da planirate u neko dogledno vreme jer isplatiće vam se višestruko. Ovde je pravi raj, odmor za oči i dušu, pa nećete pogrešiti nikako.

Za kraj veliki cvetni pozdrav svima koji su pročitali moju priču i nadam se da sam malo uspela da vam približim svu lepotu koju smo doživeli. Veliko hvala mom Kaisu na ovom putovanju i organizovanom svakom danu 💞.

Do sledećeg posta ostanite mi dobro.