Oni koji me prate i čitaju moje skromne putopise su mogli da shvate moju (našu) ljubav prema Italiji. Zemlja koja nas je na prvu loptu kupila i zemlja kojoj se rado vraćamo. Ovoga puta ovo je bio put od tri dana, neko bi rekao kratak put, to stoji ali sasvim dovoljan da obiđemo Trst, grad u kome smo do sada samo bili u prolazu, tj. na jedan dan ili jednu noć.

Trst, svačiji grad, najviše austrougarski, malo naš i na kraju italijanski izgleda da je bio i ostao samo svoj. Ovaj grad je spoj austrougarske elegancije i mediteranskog duha. Grad koji je iz svih kultura pokupio samo najbolje i zadržao najlepše građevine, srpsku crkvu Sv Spiridona (kao i mnoge druge), Grande Canal, trgove, prelep dvorac Miramare, zadržao i sačuvao gastronomske delicije, stare (sa dugom tradicijom) pekare i poslastičarnice i životni stil, uostalom kao i svi italijanski gradovi. Ulice Trsta popločane kamenom što je vekovima upijao korake mornara, trgovaca i pesnika, svedoče o burnim smenama vlasti i identiteta.

Crkva Svetog Spiridona ili puno ime Srpsko-pravoslavni hram Presvete Trojice i Svetog Spiridona i potiče iz 1753, godine a nalazi uz sami Grande Kanal. Nismo imali sreće da uđemo u crkvu jer je bila zatvorena, malo čudno ali sigurno postoji neki valjani razlog. Jedna zanimljivost: Između Srba i Grka postojao je spor već pri prvoj izgradnji: crkva je prvobitno zajednička, Srbi su tražili ravnopravnost. Na kraju su Grci dobili dozvolu da sagrade svoju crkvu (Svetog Nikole), a crkva Svetog Spiridona pripala je Srpskoj pravoslavnoj zajednici.

Trst obiluje istorijskim znamenitostima, trgovima, parkovima, plažama, lukom, muzejima i dvorcima. Pored istorijskih znamenitosti nama je Trst uvek bio zanimljiv za šoping, pa se nadam da ću uspeti da vam dočaram lepote grada kako biste jednog dana i vi obišli sve ovo. Biće nešto kasnije reči i o šopingu u septembru jer sada su baš velika sniženja, zapravo prava sniženja jer mi o takvima ništa ne znamo u Srbiji.
Za 3 dana koliko smo bili ovog puta i praktično najduže, jer do sada smo samo prolazili kroz Trst, eventualno prespavali i nastavljali dalje. Sada smo imali prilike da ga malo bolje upoznamo.

Glavni trg je Piazza Unità d’Italia (Trg ujedinjenja Italije)
Najveći trg u Evropi koji izlazi direktno na more. Okružen je veličanstvenim zgradama iz doba Austro-Ugarske, poput Palate Komune, Palate Lojd i Palate Stratiotika. Uveče, osvetljen lampama i otvoren ka pučini, deluje kao scena na kojoj istorija i more razgovaraju.

Zatim ništa manje lepši Piazza della Borsa (Trg Berze)
Nekadašnje ekonomsko srce Trsta. Na trgu dominira impozantna zgrada Stare berze iz 19. veka, simbol trgovačkog uspona grada. Danas je to živopisno mesto kafića i susreta.

Po samom dolasku smo se smestili, odmorili od puta vrlo kratko i otišli do centra. Smeštaj nam je bio na 5 km od centra, u veoma lepom i mirnom kraju, sa prelepim dvorištem.

Ono što je bitno naglasiti je da kao i u većini evropskih gradova i ovde postoji problem parkiranja. A pošto smo kolima došli, najelegantnije rešenje je bilo da idemo autobusom do centra, što zaista nije bio problem jer nam je trebalo 5 kratkih stanica autobusom 10. koja ide na svakih 6 minuta. Cena autobuske karte za jednu osobu, u trajanju vožnje od 60 minuta košta 1,5 euro. Ulice su kao u svakom primorskom gradu uske pa nije čudo što žitelji grada voze manje automobile i skutere.

Bili smo jako gladni i samim tim mnogo manje izbirljivi, pa smo veoma brzo našli mali restoran u centru koji se zove Bar Buffet Borsa, koji je na Trgu Berze, ali o hrani ću pisati malo kasnije. Imam dosta preporuka a malo ćemo i o cenama, ali to ostavljam za kraj.

Imali smo sreću jer prva dana dana je bilo jako lepo vreme sa prijatnim temperaturama. Sada kada smo zadovoljili potrebu za hranom krećemo u obilazak centra. I da žmurite znaćete da ste na moru, žagor turista, miris mora i graktanje galebova su prvo što možete osetiti svojim čulima. Ljudi su nasmejani i glasni, dame (italijanke) obučene sa stilom i dozvoljenom kreativnošću ali u skladu sa godinama. U okolnim uskim i popločanim uličicama mnoštvo malih stolova za kojima se ili pije Aperol ili nešto lepo obeduje. Glavni Trg je osunčan sa mnoštvom turista koji ili prave selfi i fotografišu okolne građevine ili more sa prepoznatljivim bistama. To sam i ja radila, naravno.

Castello Del Miramare

Najupečatljivija građevina (za mene) sa parkom okolo koje zauzima 22 hektara je Dvorac Miramare. Podignut je sredinom 19. veka (između 1856. i 1860.) po želji nadvojvode Maksimilijana od Habsburga i njegove supruge Karoline od Belgije. Ceo ovaj kompleks svojom lepotom ostavlja bez daha. Dvorac se nalazi na poluostrvu Grignano na nekih 10 km od Trsta.

Imali smo sreće i relativno blizu smo našli parking, i prošetali nekih 10 tak minuta do kapije dvorca, vijugavom ulicom odmah iznad obale.

Građevina je napravljena od Istarskog kamena koji je boje slonovače tako da pravi lep kontrast sa plavetnilom mora.

Ako toj lepoti dodamo i veliki zeleni vrt sa geometriskim delovima, fontanama, jezercima, stare i nove staklene bašte (serre), „mala švajcarska kućica”, jezero labudova („Lago dei cigni”), kapela Svetog Kanijana (San Canciano), neki spomenici i skulpture možete samo zamisliti kako je pogled impozantan. U martu 1955. park je otvoren javnosti, a od 2. juna iste godine dvorac postaje Istorijski muzej („Museo Storico del Castello di Miramare”) u okviru italijanske državne uprave. Inače ime Miramare dolazi od španskog „mirar al mar” što znači „gledati more”. Moja je iskrena preporuka da jednoga dana obiđete ovaj velelepni park i uživate dobar deo dana u njemu.

Sistiana

Dan pre odlaska u Sistiano smo u jednom restoranu upoznali momka iz Slovenije koji tu radi i započeli sa njim sasvim spontan razgovor. Iz prve ruke dao nam je preporuke šta da obiđemo i kako da stignemo do tih mesta. Između ostalog rekao nam je da postoji plaža nedaleko odavde u mestu Sistiana. Bila sam jako optimistična pa smo se sutradan zaputili ka ovom mestu, koje je moram priznati jako lepo sređeno i čisto. Park u centru mesta je dekorisan heklanim ljubičastim cvetovima, nema dalje.

Gradić se nalazi na uzvišenju a do plaže se dolazi na dva načina, ili jednom kozijom stazicom ili kolima. Izabrali smo drugi način jer pomisao da se tom kozijom stazicom ali uzbrdo vraćamo nije mi se dopala. Vidik sa izvišenja je prelep kao što možete videti i sami. Dolazimo do obale posle par minuta i veliki problem nam pravi automat za parking jer ipak treba skontati redosled radnji i silnih dugmića. Pomaže nam jedna porodica iz Slovenije, divni ljudi. E sad dolazimo do mog velikog razočaranja. Brodići, jahte, čamci i gliseri ukotvljeni, sve je to lepo. Platani i borovina uzduž cele obale, miris mora, ma divota. Šetamo, a ja pogledom tražim tu plažu. I ugledam je i shvatim da je to to. A to je dvadesetak metara šljunkovite plaže, sa bojom vode koja je nešto boje blata i mnoštvom trave u istoj. Ljudi uživaju i kupaju se ali ja nisam ušla. Jednostavno nisam mogla. Posle plavetnila i čistoće vode na Kefaloniji ja zaista ovo nisam mogla. Tako da smo krenuli dalje posle par minuta divljenja ljudima koji su se osmelili da se kupaju. Kapa dole. Da, cena parkinga je 1,5 eura za sat vremena.

Muggia

Sledeći grad koji smo obišli i kojim smo takođe oduševili je Muggia. Muggia je gradić u regiji Friuli-Venezia Giulia, provincija Trst. Grad ima dobru morsku povezanost sa Trstom, postoji trajekt ali mi smo do njega došli kolima. U centru postoji garaža tako da ovde nije bilo problema za parking. Pravi primorski i ribarski grad sa uskim ulicama ali popločanim tako da je savet da obujete jako udobnu obuću. Ovde smo rešili da ručamo i odabrali smo zaista dobar restoran sa lokalnom morskom hranom. Prošetali i uživali u koloritu zgrada i sitnim detaljima koji krase ovo mesto.

Hrana

Znate svi u čemu zaista uživam što spremajući što konzumirajući, to je hrana. A kada dođeš u zemlju sireva, testenine, fokača i pica, morskih plodova i kanola ostaje ti samo da se prepustiš uživanju i kao ja debelo zgrešiš, haha. Morala sam da prekršim svoj režim ishrane jer neke delicije se jednostavno ne propuštaju. Prvo ću malo o cenama jer pretpostavljam da to sve zanima. Cene po supermarketima su znatno niže nego kod nas. Možda je od voća nešto skuplje, recimo grožđe je oko 6,5 evra kod nas je u radnji u tom trenutku bilo 250 dinara, a sada je na pijaci (kod nas) 150 dinara. Sve ostalo od osnovnih životnih namirnica je jeftinije. Ja konkretno pored kupljene neke “krpice” u Italiji kupujem svoju bezglutensku hranu u vidu testenina, kekseva, brašna. To je ovde tri puta jeftinije nego kod nas, plus je izbor znatno veći. Pa kad sam već tu zašto ne iskoristiti? Još jedna važna informacija a tiće se radnog vremena radnji, što prehrambenih, što butika. Mnoge manje radnje imaju dvokratko radno vreme, ne rade nedeljom a mnoge ni ponedeljkom. Ovo radno vreme se ne odnosi na supermarkete, ali za svaki slučaj proverite preko neta.

Što se tiče restorana i lokala brze hrane cene su iste kao kod nas. Sada bih vam preporučila par restorana gde smo jeli i bili smo zaista zadovoljni kvalitetom hrane, uslugom i naravno cenom.

Mesto gde smo jeli predobar burger u samom centru Trsta je Bar Buffet Borsa, gde smo ručali po samom dolasku ovde. Predobri burgeri, usluga je fantastična a cena burgera je oko 12 evra. Prilozi u kesicama (kečap, senf ili majonez) stoje na svakom stolu i gratis su. Kod nas bi se debelo naplaćivali.

Sledeći restoran koji nas je oduševio mediteranskom tj. morskom hranom je Alla Marina koji se nalazi na samoj obali u Muggia, i praktično je bašta na metar od mora. Lignje na žaru i pasta sa dagnjama su bili pravi izbor, a cena rucka za dve osobe je oko 40 eura.

Mali restoran u plavo belo bojama i gužvom u njemu dovoljno govore. Od vina izbor je pao naravno na Malvaziju sa kojom nema greške i koja se fantastično slaže uz morske plodove.

I treći restotan za preporuku ali zaista poseban jer pored regularne hrane nude sve isto samo bez glutena i bez laktoze. Kais je nekako na netu pronašao ovo mesto i naravno morali smo da ga pronađemo. Nije bilo teško jer se nalazi u samom centru Trsta. Restoran se zove Il Melograno. Ambijent i hrana su za 5 od 5. Preporuka da dođete ukoliko se nađete u gradu.

Sada prelazim na slatkoće. Sve vreme našeg boravka smo išli u jednu poslastičarnicu, koja se takođe nalazi u centru, desno ulica od Trga Ujedinjenja, a zove se La Bomboniera. Mala radnja puna vitrina i frižidera sa samo jednim malim stolom unutra i baštom ispred. Ovde smo se svakoga dana zaslađivali i svaki dan uzimali neke druge kolače. Ono što je zanimljivo da uz kolač dobijete kakao u maloj čašici. Preslatko.

Inače poslastičarnica je osnovana 1836. godine. Svaka čast ljudi za očuvanje tradicije i kvaliteta.

I naravno kako se naći u Italiji a ne jesti sladoled i pored svih ovih lepih kolača. Rekoh već da sam se uništila. Možda pomogne svakodveno trčenje od 10 km.

Cene kolača se kreću od 2,5 do 3,5 eura po komadu. Preporuka je da obiđete baš ovu poslastičarnicu, ali i ako odete u bilo koju drugu nećete pogrešiti jer Italijani su majstori svog zanata.

Svaki kolač i svako parče torte, sladoled pa čak i liker mora biti od badema ili pistaća. Bilo bi dobro da malo više počnemo da koristimo orahe, kada ih već imamo. Ne verujem da postoji čokolada sa orasima, na primer.

Ovim lepim fotografijama završavam pisanje kako vas ne bih smorila. Ono što još želim da dodam za sve koji bi krenuli kolima od Beograda do Trsta da će im trebati za putarinu oko 62 eura u oba pravca a za gorivo (naravno zavisi od auta, brzine…) ali otprilike oko 80 eura. Preporuka je takođe da pravite pauzu na prelepoj Marche restoranima koji se nalazi u okviru Petrol pumpi u Sloveniji, gde pored odlične kafe imaju u ponudi i dobru klopu. A Slovenija je priča za sebe. To zelenilo koje se prostire pokraj auto puta je odmor za oči. U trenutku sam pomislila da smo stigli u Irsku.

Do sledećeg putovanja i javljanja pozdravljaju vas vaši vodiči Mira i Kais.