Ako bih morala da biram koji mi je najomiljeniji kolač svakako bi to bila vanilica. Kolač koji podseća, bar mene, na detinjstvo i koji se topi u ustima. Nije slučajno da je baš vanilica proglašena za najbolji srpski kolač, zasluženo što se mene tiče 100%. Postoji više načina pripreme ali priznajem samo vanilice koje su napravljene sa mašću. Mnogi izbegavaju korišćenje masti, smatram neopravdano, jer marekting je 80-tih bio dovoljno jak da izgura iz naših kuhinja mast a stavi na pijedestal margarin, koji će se kasnije pokazati kao nezdrav.

Šta nam je potrebno za ove ukusne vanilice:

• 150 gr masti
• 1 jaje
• 3 kašike šećera (ja sam imala smeđi, može i beli šećer)
• 380 gr brašna bez glutena (ja sam koristila Schar Mix B)
• sok i rendanu koru pola limuna
• džem po ukusu
• modlu (može i rakijska čaša)

Na početku odmerite mast pa stavite u dublju činiju i odmah dodajte šećer.

Kada mikserom dobro umutite mast i šečer, dodajte jaje, sok i koricu pola limuna i brašno. Kada dodate brašno odložite mikser jer ide mešanje rukama. Dobro umešeno testo stavite u prijanjajuću foliju i odložite u frižider na nekih pola sata.

Posle tih pola sata na radnu površinu pospite malo brašna i polako razvucite testo. Nemojte brinuti ako vam testo puca po krajevima, zapamtite ovo testo nema gluten, tj. nema elastičnost. Samo polako i stpljivo. Kada ste razvukli testo vadite modlom kružiće i slažite u pleh sa pek papirom.

Pecite kolačiće na 200 stepeni od 10 do 13 minuta, to opet zavisi od jačine vaše rerne, kod mene je to tačno 13 minuta. Čak i ako dobiju malo jaču (pregorelu) boju ne plašite se, sve je to ok.

Kada se pečeno testo ohladi spajajte dva kruga nekim dobrim džemom. Ja sam ovoga puta koristila džem od jagoda i džem od aronije, koje sam kupila u Lidlu, i baš mi se dopadaju. Moj pekmez od šljiva je već pri kraju, ono malo što je ostalo ostavila sam za palačinke. Ove godine povećavam količinu šljiva 😊, nema druge.

Za razliku od onih regularnih vanilica ove moje su bile jestive istog trenutka. Morala sam da probam jednu odmah i verujte na reč topila se u ustima. Nisam valjala vanilice u prah šećer jer su mi dovoljno slatke sa ovim kupovnim džemom.

Ja sam uživala u svakom zalogajčiću ovih preukusnih vanilica, ali i moja porodica, iskusno se prikradu činiji i “maznu” neku. Vama preporuka da napravite i molba da mi javite kako su vam ispale i da li vam se dopadaju. Pravimo tradicionalne kolače i tako ćemo sačuvati neke lepe trenutke od zaborava.

Do sledećeg recepta budite mi dobro i budite vredni!