Mislim da je većini, kao i meni pita od domačih kora asocijacija na detinjstvo, pa samim tim podsećanje na majku ili babu. U mom slučaju to je veza sa babom po ocu, moju baba Zorku i verujem da bi bila srećna da može da me vidi. Moja baba Zorka je bila majstorica za pite zeljanice, pite sa sirom i hlebove pod crepuljom. Ljudi moji, nema lepšeg buđenja i lepšeg jutra od golicanja nozdrva mirisom tek ispečene pite.

Češće pravim pitu od gotovih kora, naravno brže se pravi, ali je o ukusu ove i pite od gotovih kora nema diskusije.  Naravno, moj Igor je imao zamerku, trebalo je pita malo masnija da bude. Uštekala sam se za ulje 😂…Pa i jesam, maslinovo koje sam koristila je skupo, oskudacija je, pare su skupe 🤣. Realno, mogla je da bude masnija, pa s toga vi opustite ručice slobodno.

Da ne dužim, ako odlučite da budete vrednice spremite 800 gr brašna, 400 ml mlake vode, 120 ml ulja i jednu kašiku soli.

Zamesite testo od svih ovih sastojaka, ali dobro ga umesite. Eto vama vežbe za ruke, bez teretane. Nije lako ali se izdrži.

Tako dobro umešeno testo prekrila sam prijanjajućom folijom i ostavila celih sat vremena da odmara. Posle tog vremena sam premesila testo, formirala jedan rolat i isekla na 4 jednaka dela.

Uzmite jednu tepsiju ili kao ja vatrostalnu dublju posudu i sipajte malo više ulja. Od svakog dela formirajte loptu, uvaljajte u to ulje i ređajte tako u sud.

I ovoga puta folijom sam prekrila testo, ali sam ga sada ostavila tri sata da stoji. Zaista su ove kore vremenski zahtevne, planirajte vikend ili u suprotnom testo pravite dan ranije. Ja sam posle tri sata ovu posudu stavila u frižider i tek sutradan razlačila kore. Na taj način sebi malo olakšavate. Potrebno je da se ugreju pre razvlačenja da ne bi kore pucale.

E sada ide onaj malo “pipkaviji” i nežniji deo.

Uzmete jedan stonjak i stavite preko stola na kome ćete, tj oko koga ćete obigravati. Pospete brašna po stonjaku i krenete prvo rukama da razlačite testo, zatim to radite (ali veoma nežno i polako) oklagijom i na kraju rukama. Kada sam napisala pipkavo i nežno bukvalno to tako shvatite.

Pre ove radnje prodinstala sam crni luk i meso, jer pravila sam pitu sam mesom. Kada sam dovoljno razvukla koru, a treba da bude jako tanka, a da se pri tom se pocepa, stavila sam ulja, rasporedila po celoj kori fil od mesa i uvila. Iskusno, ono kao jedan kraj stonjaka podigla, kao prava i iskusna domaćica.

Krajeve kora sam uklonila, urolala i ređala u tepsiju. Na kraju sam još malo sipala ulja i kisele vode preko i pekla pitu. Od ove količine brašna sam dobila ovu tepsiju pite i još jednu manju pitu, zapravo potkovicu.

Hrskava i vruća pita brzo je okupila porodicu oko stola. Kao što spomenuh, sem manjka ulja nisu joj našli zamerku, čak štaviše dobila sam pohvale.

Ja nisam uživala u piti, jer ima glutena, ali moji najdraži jesu. Uživali su u svakom zalogajčiću preukusne, domaće pite. Domaće je najbolje uvek.

Ukoliko želite da obradujete i vi svoju porodicu evo imate smernice. Javite kako vi pravite i javite kakva je pita ispala ako odlučite da pravite po ovom receptu. Zima je idelano vreme za ovakve poduhvate. Do mora ima još, slobodno krkajte. Prijatno!