Drugari, kao što sam vam i obećala u prethodnom postu, evo ispunjavam datu reč, priznaćete da sam brza. Odavno se nisam oduševila nekim slatkišem kao ovom grčkom poslasticom. To je zapravo više kolač nego ona alva kakvu je mi znamo. U Grčkoj tako zovu ovaj kolač, semolina alva.

Viđala sam ranije recepte na netu, pa sam čak i planirala da napravim kolač, ali nisam jer ga nikada nisam probala, nisam bila sigurna da će mi se dopasti ukus. Spomenula sam u postu ljubaznu vlasnicu kuće u kojoj smo bili smešteni za vreme odmora kyriu Artemis, koja nam je donela ovaj slatkiš jednog popodneva. Nisam znala šta je ali sam prvo osetila veoma lepu mešavinu začina gde preovladava cimet. Probala, oduševila se i zamolila Artemis da mi ispriča kako se ova delicija pravi. Sporazumevanje nam je malo teže išlo jer je gospođa Artemis, kako ona kaže, žena u godinama i ne može sada da uči engleski. Mislim da nam jezik i nije predstavljao problem, imali smo svi savršenu komunikaciju i dobro smo se razumeli, malo grčki, malo srpski i malo engleski (rukama i tako)… Ha, gledao se Brusko.

Dobrota i ljubaznost ne poznaju barijere, sve je jednostavno i sve se može kada ima volje. Opet smo to dokazali.

Artemis mi je objasnila da se ovaj recept prenosi stotinama godina u porodici. Kaže da je bila mala i da joj je prababa pravila, posle baba pa mama. Prvo što sam razumela je bilo dugo mešanje.

Potrebno vam je malo sastojaka i da napomenem da je posni slatkiš.

Od sastojaka treba sledeće 1 čaša maslinovog ulja 🫒, 2 čaše sitnog griza (odmah sam tamo otišla do radnje i kupila dve kese), 2 čaše šećera i 5 čaša vode 🫗. Od začina dodajete ono što volite. Ja na primer volim sve pa sam dodala šipku vanile u sirup, cimet i šafran.

Prvo što uradite je da stavite vodu, šećer i začine da prokuvaju, oko 3 minuta ključanja.

Ostavite sa strane. Sada u jednu dublju šerpu sipajte maslinovo ulje i griz i odmah krenite sa mešanjem.

Prvu turu griza i ulja sam bacila jer nisam mešala bukvalno minut i sve je zagorelo. Dobro, učim na svojim greškama, ne prvi put. Iz tog razloga i pišem detaljnije da vi ne biste pogrešili.

Temperaturu smanjite, neka bude na sredini i neprestano mešajte griz. Pržite tako sve dok griz ne dobije lepu svetlo braon boju.

Tada sklonite šerpu sa ringle i polako, ali baš polako sipajte i po malo šećerni sirup. Nemojte se uplašiti jer će početi da vri cela smesa. Pazite ruke i mešajte dužom špatulom ili varjačom.

Kada ste sipali sav sirup vratite šerpu na ringlu i nastavite da mešate do besvesti…😉😅. Šalim se, ima kraja. A da je kraj tom mešanju i da vam se lepo ukuvao griz znaćete kada vidite dno šerpe kada kroz smesu provučete varjaču. Tada sam i dodala seme vanile koja se kuvala u sirupu.

Gospođa Artemis je razlivala i hladila u nekim manjim šoljama, ja sam uzela jednu veću činiju od inoxa. Svakako gde god razlili, pre serviranja okrenete sud naopako i izvrnete kolač na tanjir ili tacne. Pre sipanja smese sam činiju provukla kroz mlaz hladne vode i ocedila.

Nalila sam činiju do vrha, a kada se smesa prohladila posle par sati, prekrila sam prijanjajućom folijom preko i stavila u frižider na dodatno hlađenje. 

Ohlađen kolač sam prevrnula na tanjir i ukrasila po obodu kandiranom narandžinom korom i seckanim pistaćima. Verujem da bi bilo lepo dodati u smesu pečen i mleven lešnik, to ću probati sledeći put.

 

Verujem da će ova grčka poslastica osvojiti i vas kada budete pravili i probali, ako već niste. Mene je osvojila na prvi zalogaj.

Mi ćemo uživati u svakom zalogajčiću ove posne poslastice i prisećati se nedavnog letovanja u Uranopolisu i gospođe Artemis. Doneli smo delić grčkih čari sa nama i sada sledi uživanje.

Vama preporučujem da napravite, veoma izdašan i aromatičan kolač.

Do sledećeg recepta uživajte drugari i javite utiske o grčkoj alvi.