Danas smo se vratili sa odmora i eto posle par sati odmora sela sam da napišem par redova, da postavim neke slike i da vam prenesem (nadam se da ću uspeti) sve lepo što smo doživeli na ovom prelepom i zelenom ostrvu. Možda ćete poželeti da odete na Tasos i možda će vam ova moja kratka priča biti od koristi. Uglavnom ću naravno pisati o hrani, ali ne u smislu hvalisanja, jer zaista nismo jeli pečene ševe, samo mi je cilj da dočaram sve lepote i gostoljubivost grčkog naroda, koje smo mi osetili za ovo kratko vreme. Deset dana je zaista malo da se obiđe celo ostrvo. Mi smo tek zagrebali malo, što će reći videli tek petinu ostrva.Obišli smo pored Limenasa u kome smo i bili smešteni još dva sela i nekoliko plaža. O ovim selima najviše i želim da pišem jer to i zaslužuju.

Toliko smo priča čuli o Tasosu i toliko toga pročitali spremajući se sa velikim uzbuđenjem na put ka ostrvu. Lično ništa više od doživljenog nisam ni očekivala. Kada idete na odmor sa voljenom osobom u principu vam bude lepo, gde god da budete.

Utisci su toliko jaki da ne znam odakle bih počela. Volela bih da mogu apsolutno sve da vam nekako prenesem, ali znam da nije moguće. Ipak svako od nas ima drugačiji doživljaj, a moj je ovakav.

Prvo selo koje smo obišli je Panagia. Nalazi se na nekoliko kilometara jugoistočno od Limenasa. Prostire se na uzvišenju, praktično brdu, i zaista jeste strmo. Borovine i ostalih četinara svuda okolo. Uske ulice popločane kaldrmom, sa kućama prelepim belim i cvećem koje krasi svaku kuću. Mnoštvo turista me iznenadilo. Nisam mogla da predpostavim da ćemo u tom trenutku, toga dana se bukvalno sudarati sa ostalim radoznalim turistima. Ulazila sam naravno u sve radnje, kupili divan borov med i na kraju kada smo se baš umorili i postali gladni našli smo divan restoran, za koga smo tek kasnije saznali da je najstariji u tom mestu. Otvorena je davne 1971. godine. Taverna Panorama se nalazi na samom uzvišenju i ima prelep pogled što joj i sam naziv govori.

Posle slikanja restorana sam sela i sa mojim dragim brzo odlučili šta ćemo jesti. Ubrzo stiže teta sa predjelom koje nismo naručili, zamislite samo moje iznenadjenje. Pa divan gest.

 

Posle lepog i ukusnog ručka još jedno iznenađenje stiže u vidu voća, konkretno lubenica.

 

 

 

Priznaćete nesvakidašnji ali lep gest domaćina. Jednostavno vas kupe, ako tako mogu da kažem, a to smo još par puta doživeli ovde na ostrvu. Do sada nam se u Grčkoj nije nešto ovako desilo.

Odlazimo iz Panagie sa zaista lepim utiscima i preporukom da ako ikada odete, pod uslovom da niste već bili, obavezno posetite ovo selo.

U samom Limenasu mnoštvo turista, najviše iz Rumunije, Engleske, malo manje iz  Bugarske, Makedonije i Srbije. Prelep gradić a u isto vreme i pristanište jer od Kavale i Keramotija do njega stižete trajektima. Videli smo mnogo brodova, luksuznih jahti, koje se iznajmljuju na dan. Gradić sa uskim uličicama u samom centru koje su načičkane raznim radnjama. Možete naći sve, od restorana onih jako finih do malih restorančića brze hrane, koje smo i mi rado obilazili. Moram da spomenem “Panos place” u koji smo se više puta vraćali. Usluga, ljubaznost, kvalitet, higijena i dodaću slobodno ljubav domaćina prema tome što radi. A to se vidi. Prvi put kada smo kročili u radnju i kada sam videla na koji način čovek slaže hranu, sa kolikim stpljenjem sve aranžira i sa kolikim osmehom sve to donosi sve vam je jasno. Preporuka da obiđete.

 

Mnoge restorane u kojima smo bili a nismo zadovoljni kvalitetom hrane i uslugom neću spominjati, a bilo je dosta takvih. Iako volim da kuvam, kao što svi znate, na odmoru to ne radim. Volim da uživam i da drugi to rade za mene.

Na preporuku koleginice Petie, koja je bila ovde na odmoru nekih 15-tak dana pre nas, odlazimo u selo Megalo Kazaviti. Od Limenasa nam je trebalo kolima pola sata do sela. Moram priznati da sam bila skeptična na samom putu do sela. Nije mi bilo jasno zašto to selo i šta se tamo može videti, jer put do tamo nije obećavao. Aliii…grdno sam se prevarila. I ovo selo se nalazi u samom brdu, a čine ga raštrkane kućice, sa visokim ogradama od belog i sivog pljosnatog kamena.

 

U jednom trenutku me kućica sa saksijama bosiljka na stepeništu kuće vratila u detinjstvo. Moja baba je imala iste takve saksije i takav bosiljak na spoljnim stepenicama kuće. Od podnožja sela do vrha, gde smo se mi popeli, postoje uske betonske stepenice, mnogo vinove loze sa sada već zrelim grožđem, mnogo smokvi i nara koje vire iz dvorišta. Sa vrha sela je prelep pogled, čak se i more vidi. Ali u trenutku kada sam videla ovaj restoran bilo mi je jasno zašto Kazaviti… Ispred nas se pojavilo prelepo i sa ukusom izgrađeno zdanje čije dvorište krase velika debla. Neka od njih su živa, a neka onako ogromna i osušena i dalje stoje, drže se.

Još jednom smo bili zadivljeni ljubaznošću domaćina da nam pre i posle našeg naručenog jela daruje predjelo, u vidu prepečenog hleba sa maslinovim uljem i začinima preko, i na kraju obroka kolačima i sladoledom. A slatkiš jednostavno nismo sami naručili jer nije bilo mesta za njega. Ali dar od ovog ljubaznog domaćina smo smazali da ne ispadne da smo nezahvalni. Ovde sam jela najlepši sir u grčkoj salati. Morala sam da pitam gde se taj sir može kupiti i dobila odgovor da se proizvodi u Solunu i da ga nema u slobodnoj prodaji.

 

 

Sledeći restoran koji zaslužuje da bude ovde pomenut, što zbog preukusne hrane, lepog ambijenta a i to što smo i ovde bili počašćeni od strane domačina. Takođe predjelom i kolačima, mojim omiljenim kadaifom. Neka slike govore umesto mene. Ako ikada budete letovali na Tasosu obavezno obiđite restoran Twins.

 

 

 

 

Sladoled smo uvek jeli u istoj poslastičarnici, na žalost ne znam joj naziv. Bilo je još dosta slaniša i slatkiša, voća, ali bih izdvojila voćku koju sam prvi put probala u životu, plod kaktusa, i moram priznati da nisam impresionirana ukusom. Ali to ne znači da ne probate ako budete u mogućnosti. Prva sam ja ta koja sve novo proba.

 

 

This slideshow requires JavaScript.

Mislim da je to sve od mene. Još uvek sam tamo daleko, čujem talase, galebove, gledam krabe kako se hrane nečim iz šišarki, vidim nasmejane ljude, osećam i upijam sve mirise mora, lepe hrane…Sunce, more, ljubazan narod, lepa priroda, peskovite plaže, ukusna i začinjena hrana sve je to ovo lepo ostrvo, to i još mnogo više od toga.

Mi smo baš uživali i jako sam srećna. Delić te sreće sam želela da podelim sa vama ✿✿✿