Bio post ili ne ribu svakako treba jesti, makar jednom nedeljno. Od svih rečnih riba mi je najlepši šaran, iako zna da bude malo masniji. Možda malo više volim dimljenog šarana i ove godine za slavu ću spremati njega. Tek je to specijalitet, ukoliko niste još uvek probali, preporučujem.

Sećam se jedne godine sam u ribarnici kupila velikog šarana, ali sam zamolila čiku koji tamo radi  da ga lepo ošamuti, a ja ću ga kod kuće očistiti i iseći, jer je bila velika gužva u radnji. Ma kakav problem za mene, pomislih ja… Sve vreme dok sam obigravala po pijaci riba je bila mirna u kesi. Ali kada sam stigla kući i spremila se da prvo očistim pa isečem na šnicle, poče moj šaran da đipa po kuhinji…Uh što sam se uplašila. Počela sam da vrištim i bežim iz kuhinje, a moj stariji sin je iz prikrajka sve snimao. Nemojte me pitati kako smo se izborili sa tom ribom, bilo je baš teško a u isto vreme i smešno.

Ovoga puta smo kupili šnicle. Prvo sam oprala meso, ocedila pa lepo posolila. Ostavila sam tako usoljenu ribu u frižideru. Spremila sam brašno i začine na sledeći način. U jednu činiju sam stavila par kašika brašna (mere ne mogu precizno reći, jer zavisi od količine ribe), isto toliko palente, soli, bibera i mlevene paprike. Sve to lepo promešajte i svako parče ribe uvaljajte sa obe strane, pa pravo u vruće ulje.

Brašno, palenta i začini

Svaku šniclu uvaljajte s obe strane

Ulje nemojte štedeti, jer kako kažu riba se kupa tri puta, u vodi, ulju i vinu.

Okrećite često meso i kada dobije lepu braonkastu boju pa vadite šnicle na ubrus, da upije višak ulja.

Poslužite sa krompir salatom i uživajte, isto kao i mi, ili možda malo više…☺