„Jedini način da očuvate zdravlje je da jedete šta ne želite, pijete šta ne volite i činite stvari koje radije ne biste.” – Mark Tven

Sada to znam!

Godinama unazad čitam razne tekstove o ishrani. To su saveti ali i neka iskustva nekih ljudi, uglavnom ljudi koje ja ne poznajem. Imala sam potrebu da napišem ovaj post i podelim sa vama moja iskustva, vezana za moju ishranu, moje prethodno zdravstveno stanje, upoređujući ga sa današnjom ishranom (kreće od 12.5.2020.) i sadašnjim zdravstvenim stanjem, fizičkim i psihičkim stanjem i osećajem generalno.

Nadam se da ću nekima pomoći ovim tekstom, zapravo to mi je cilj. Ovo je priča o borbi sa samom sobom i želji da se prebrode poteškoće koje nam, nažalost, život nameće.

Moji prijatelji, kolege i poznanici, ljudi koji me znaju iz nekog “prošlog” života, znaju da sam oduvek volela da kuvam ali i pojedem, pravi gurman što bi se reklo. To se nije videlo po meni jer nikada nisam imala problem sa viškom kilograma, kao ni sa nekim ozbiljnim zdravstvenim problemima. Ako se pošteno osvrnem unazad dolazim do jednog zaključka, jela sam sve što sada ne smem i bukvalno sam udovoljavala svim svojim čulima.

Kada kažem udovoljava svim čulima bukvalno na to mislim. Testa, pogače, kiflice, pice, pa onda slatkiši, pa torte i slatke kiflice za doručak, masno, mlečno, naravno uz vruće pogače ide neki dobar slan i stari sir ili dobar kajmak. Nisam imala granice a ni zadršku, jer mi je bilo super. Hedonista u meni je živeo ne znajući šta mu se sprema.

Da ne dužim o tome šta sam mogla i smela već prelazim na period života kada shvatam da mi nije dobro, da imam zdravstvene tegobe i krećem da obilazim sve specijaliste u Beogradu. Potraga za dijagnozom je trajala punih godinu i po dana. Naravno, uz sve preglede i analize niko da dijagnostikuje intoleranciju na gluten i laktozu. Ukratko ću samo o simptomima jer možda ima nekoga ko će se prepoznati, ako ne sada možda nekad, ali najbolje nikada. Tegobe su krenule sa digestivnim smetnjama u vidu ogromnog (čitaj abnormalnog) nadimanja stomaka, krkljanja u crevima (ono kad pomislite da imate žabe unutra), poremećenih stolica, osećaja čudnog bola u crevima, pre bih upotrebila izraz štipkanje a onda u sledećem trenutku svrab kože stomaka, preko nervoze koja se odražava na psihičko stanje. Nema leka, čaja ili kapi koje nisam probala, a u šali kažem da sam tada doktorima za preglede ostavila jedan polovni auto.

Pomogao mi doktor kvantne medicine i doktor u koga se bukvalno kunem. Na prvom pregledu mi je rekao da moram iz ishrane da izbacim gluten i laktozu, kao i neke druge namirnice zbog već postojeće dijagnoze i oboljenja štitne žlezde. Zapravo Hašimoto zahteva obavezno izbacivanje glutena, laktoze i šećera iz ishrane.

Ljudi, tog 12.5.2020. posle izlaska iz ordinacije kreće blaga panika. Prva pomisao kada sam malo došla sebi je bila: Pa šta ću da jedem, kad ništa ne smem?

Sela sam za komp i na Guglu pronašla dozvoljene sastojke. Tuga i neverica. Eto to je bilo moje tadašnje stanje i osećaj. U glavi totalni haos.

Po prirodi sam borac i ne predajem se lako, pa tako za tu jednu noć skupih gomilu recepata. Osetila sam olakšanje, verujte mi. Shvatih da ima mnogo ljudi sa istim problemom i da normalno funkcionišu, tj. jedu.

Život mi se od toga dana promenio iz korena. Počela sam da pravim sebi jela, hlebove i slatkiše od meni dozvoljenih brašna i sastojaka. Nije teško a ni komplikovano ništa napraviti samo vam je potrebno vreme.

U neku ruku smo veoma hendikepirani mi, ljudi sa intolencijama na gluten pa i laktozu, jer ja ne mogu kao svi ostali da odem do grada, prošetam i častim se nekom hranom. Ne, to je neizvodljivo jer u Beogradu postoji sam jedno mesto, jedan restoran koji pravi ovakav tip hrane.

Znači sve što ću jesti moram sama da napravim, a da ne pričam o cenama nekih gotovih bezglutenskih proizvoda. To je tek druga tema.

Pa drage moje i dragi moji tog maja prošle godine moja ishrana se menja ali u isto vreme uvodim sebi režim autofagije, jer sam dosta čitala o tom procesu i želela sam da probam i sama.  Mom organizmu je bilo potrebno čišćenje. Znači odjednom velike novine za mene i moj organizam.

Samo ću vam reči da sam u tom trenutku imala 74 kg što je za mene bilo previše. Posle 4 meseca redukovane i promenjene ishrane i AF moja kilaža se spušta na 59 kg koliko i sada imam.

Normalno imam tri obroka dnevno i 3 užine, zapravo po ceo nešto jedem. I zamislite ne gojim se i ne pumpam se. Shvatila sam da sam od glutena oticala i postajala balon.

Da, nisam napomenula da sam izbacila i šećer, mada prekršim ponekada, napravim pirinčane palačinke na primer i stavim preko njih džem u kome naravno ima šećera. Ali živa duša, hajde nekad…

Znate i sami da voće zaista ima puno šećera u sebi, pa nekad mi je dovoljno da pojedem slatku jabuku ili u ovom periodu grozd i želja za slatkim me prođe. Setih se sada posta mog bivšeg saradnika, koji je okačio sliku sa natpisom JABUKA NIJE SLATKO. Eto ja uspevam da se zadovoljim jabukom.

Mleko sam zamenila pirinčanim, sojinim ili bademovim napitkom i verujte da mi ne nedostaje. Svaka namirnica ima svoju zamenu, samo je treba pronaći i adekvatno iskoristiti.

Umesto mleka…

Koristim pirinčani, sojin ili bademov napitak

Uspevam isto tako da uživam u doručku koji nije burek, a koga najviše na svetu volim, već kaša od bezglutenskog kornflexa, lanenog semena, voća, kakaa, kašike kokosovog ulja, malo meda i pirinčanog napitka.

Uspevam sve to jer znam da tako, više ne moram,  već tako TREBA i tako mi sada prija. To je stanje koje sam sada već prihvatila i stanje koje sada živim… i lepo mi je.

Imam mnogo manje kilograma i mnogo više energije. Naravno uz fizičku aktivnost (hodanje po par kilometara dnevno) i vežbe istezanja, ja sam druga osoba.

Pa drugari ovo je jedan mali deo onoga što prolazim u proteklih godinu i po dana. Nadam se da ćete shvatiti koliko je bitno uvođenje promena zarad zdravlja i opšteg stanja.  Koliko je potrebno buđenje svesti! Stvar je samo sagledati širu sliku i benefite koje dobijate promenama.

Zaista bih volela da neke od vas inspirišem i motivišem. Jer ako sam ja mogla da se odreknem hrane koju volim verujem da može svako od vas.

Da sam znala ovo što sada znam ja bih pre 20 godina korigovala mnogo toga kod sebe, što se ishrane ali stresa tiče. Jer to su dva i jedina okidača za razne bolesti.

Mislim da nikada nije kasno za dobre promene.

U narednom periodu će biti više tekstova vezanih za ishranu, deliću sva svoja iskustva sa vama.

Budite veseli i zdravi i javite se ukoliko imate neko pitanje.