Kakvu priču ovo putovanje krije? Hajde da otkrijemo jednu za nas novu regiju i da se potrudim da vam prenesem što verodostojnije svoje utiske.
Svaki naš odlazak u Italiju je priča za sebe i neki novi doživljaj. Ovaj put u regiju Umbriu je bio planiran još od februara i kako smo se približavali danu polaska bili smo nestpljivi kao deca, jer novi predeli nose neka nova i neočekivana iskustva.
Svanuo je i 1. jun i krenuli smo ranom zorom, negde oko 5h na put. Najviše smo poranili kako bismo izbegli gužve na hrvatskoj granici i famozno slikanje. Na našu srecu i veliko oduševljenje završili smo taj deo skeniranja za 10 min. Preporuka da pre puta pogledate kamere i idete gde ima najmanje automobila, mada i to može biti situacija jer carinici imaju mnogo slobodnog vremena pa reše da vas “trkeljaju”, kao nas u povrtaku. 
Od pre dve godine kada nas je grad bombardovao, uništio auto a nas isprepadao pomalo se plašimo vremenskih prilika koje ćemo tokom puta doživeti, ali smo imali sreću pa nas je samo kroz Hrvatsku pratila kiša (u odlasku ali i povratku). Cene putarina za celo putovanje ispisaću negde na kraju, kako biste bili upućeni i spremni, nije mala cifra, ali sastavni je deo turističke avanture.
Lepote zelene Slovenije neću opisivati evo par fotki. Sloveniju planiramo da obiđemo uskoro pa ću tada pisati o njoj.

VICENZA
Prvo odredište i naš prvi smeštaj zbog prespavanjca je bila Vićenca. Kais, sada već iskusni pronalazač dobrih smeštaja i sjajni organizator puta, našao je prelep stan koji se nalazi bukvalno na 5 minuta hoda od centra. Smeštaj za svaku preporuku jer je veoma čist i sa parkingom, što je nama veoma bitno jer putujemo kolima. Posle malo odmora od puta krećemo u obilazak grada, mada veoma umorni, ustali smo to jutro u 4h i putovali do ovde skoro 10 sati. Naš stan je bio u starom delu grada, jer sama Vićenca, kao i svi italijanski gradovi, je podeljena na stari (lepši) i novi deo, sa predgrađem gde je naravno smeštena industrijska zona. Noviji deo grada po mojoj proceni je građen sredinom 20 veka pa je malo socijalnog izgleda. Stari deo grada je jedan od najlepših renesansnih gradova severne Italije, u oblasti Veneto, između Verone i Venecije. Najlepši deo grada, pored palata i vila definitivno je park koji je oivičen zelenom rečicom. Zeleni drvoredi, klupice, biste i statue sastavni su deo parka kao hlad raskošnih krošnji pod kojima možete uživati u pogledu.
Klasične italijanske ulice popločane kamenom, sa niskim zgradama i fasadama boja Sunca, terakote i kamenom, sa čijih se balkona spuštaju slapovi rascvetanih biljaka, to su ti balkoni i ta lepota koju samo ovde viđam. U vreme kada smo došli u centar, a to je negde oko 18h, turista je bilo dovoljno ali ne previše, čuli smo praktično sve svetske jezike. Klopali smo u nekom rendom restoranu, koji ima baštu praktično na ulici i bili oduševljeni hranom, ali o hrani ću kasnije. Ono što je fascinantno je čistoća grada, jer nismo za sve vreme šetnje videli ni papirić, pikavac ili kesu. Još malo šetnje ovim gradom i završavamo dan umorni u svom prenoćištu, jer čeka nas sutradan novi dan i novi kilometri ka konačnom odredištu u Spoletu. To će nam sledećih dana biti baza i odatle ćemo ići u nove avanture. Žao mi je što nismo imali vremena za bolje upoznavanje sa gradom jer je stvarno prelep. Gradom se širio miris jasmina i lipe, i taj miris nas je pratio skoro po svima mestima koje smo obišli.

SPOLETO
Do Spoleta nam je trebalo još dobrih 5 sati vožnje, uz par kafe pauza.
Predeli kroz koje smo prolazili se u mnogome razlikuju od onih na koje smo navikli putujući prethodnih godina do Toskane. Regiju Umbriju, zbog bujnog zelenila i šumovitih predela nazivaju “zeleno srce Italije” jer je sva zelena, sačinjena od planinskih venaca, brda i mnoštva rečica po kotlinama i borovine po brdovitim delovima sa žutim žbunovima koja kao vodopad padaju niz stene.
Stižemo do Foligno, malog grada gde smo odlučili da ručamo i na sreću pronalazimo divan restoran sa još boljom hranom. Nastavljamo put ka našem novom smeštaju u Spoletu.
Naš smeštaj se nalazi u samom uzvišenju iznad grada, odakle imamo savršen pogled na isti. Domaćini su se potrudili da se odmah osećamo dobrodošlim jer nas je sačekao nasmejan domaćin a domaćica napravila kolač sa jabukama, napunila frižider svim potrepštinama za osveženje i doručak, što se retko sreće.

Sutradan zbog lošeg vremena, koje je tog dana u Rimu čupalo drveće iz korena, a ovde je lilo kao iz kabla, rešavamo da obiđemo obližnji gradić Terni. Obilazili smo tržne centre a po prestanku kiše prošetali smo gradićem, koji kao i svaki drugi grad ima stari deo, sa uskim ulicama popločanim kamenom ili kaldrmom, niskim kamenim zgradama boje peska i obaveznim zelenim, drvenim žaluzinama, sa čijih se balkončića spuštaju slapovi cveća. Kiša nije uspela da nam pokvari raspoloženje, naprotiv.

Popodne obilazimo stari grad Spoleto, koji se takođe nalazi na brdu, sa tvrđavom na najvišoj tački. Grad Spoleto je jedan od najstarijih i najlepših gradova regije Umbria. Smešten je na padinama Apenina, na oko 396 metara nadmorske visine, a iznad doline Valle Umbra. Trvđava na vrhu, Rocca Albornoziana praktično dominira gradom a nastala je u 14.veku. Sa jedne strane ove tvrđave se nalazi impresivan most, Ponte delle Torri, za koga su vezane priče da su upravo sa tog mosta meštani grada nekada davno, braneći se od osvajača bacali odatle vrelo maslinovo ulje. Most dugo nije bio u funkciji ali sada jeste. Sa tvrđave se vidi ceo grad, pogled je zaista neprocenjiv.

Ispod tvrđave je ceo grad do koga se iz podnožija stiže dugim tunelima u kojima su smeštene pokretne trake, uz postojanje dodatnih liftova koji olakšavaju kretanje uz i niz ovo zaista strmo zdanje. U podnožiju starog dela se nalazi čuvena katedrala Duomo di Spoleto, koja je zaista impresivna i koja je poslužila davne 1958. godine kao mesto na kome će se svake godine od tada do danas održavati Festival dei Due Mondi, koji okuplja umetnike iz oblasti muzike, opere, pozorišta i plesa iz celog sveta. U podnožiju starog grada imate veliki parking, cena za sat vremena je 2 eura. Iz parkinga idete tunelima, tj. pokretnim stepenicama do određenih trgova, postoje smernice, tako da je vrlo lako za orijentaciju, mada prvi put deluje zbunjujuće. Znali smo često da se popnemo do nekog trga jer su gore smešteni lepi kafići i poslastičarnice.

PERUGIA

Sledećeg dana smo obišli Peruđu. Peruđa je glavni grad regije Umbrija i nalazi se na brdu, na oko 450 do 500 m nadmorske visine. U centru grada se nalazi prelep trg Piazza IV Novemre, kao i čuvena Fontana Maggiore. Ovaj grad je domačin čuvenog džez festivala Umbria Jazz, a kasnije smo saznali da je ovo grad u kome se prizvode napoznatije praline Baci Perugina. Peruđa se nalazi na 65 km od Spoleta u kome smo bili smešteni, ali dobrim putevima se brzo stigne.
Ono što moram da napomenem, ukoliko idete svojim kolima kao i mi, da se spremite za visoke cene parkinga. Naravno cena zavisi od vremena provedenog u mestu ali eto mi smo za jedan dan, za obilazak dva grada platili negde oko 17€ samo za parking.
Predgrađe Peruđe klasičnog izgleda kao i svako drugo koje je zidano sredinom prošlog veka. Stari deo grada se nalazi na uzvišenju do koga smo došli pokretnim stepenicama mada verujem da ima i regularnog puta. U momentu našeg dolaska u grad nije bilo gužve ali su ubrzo stigli turisti, praktično iz svih delova sveta i napravila se za nekih dva sata prava gužva. Lep istorijski grad koji ima i svoj muzej čokolade i najlepšu radnju koja prodaje sve od čokolade, ali o tome ćemo kasnije.

Na mene iz nekog razloga Peruđa nije ostavila jak utisak, kao recimo ni Firenca, što ne bih mogla da kažem za mnogo manji Assisi u koji sam se zaljubila na prvu loptu.

ASSISI

Odmah posle obilaska Peruđe otišli smo do gradića koji je mnogo manji ali gradić sa neverovatnom energijom. Grad Asizi je smešten na obroncima planine Subasio i izgrađen je od svetloružičastog kamena sa te planine, pa tako na zalsku sunca dobije ružičastu boju, i smatra se jednim od najlepših gradova Umbrije. I zaista meni je najlepše mesto koje smo obišli na ovom putovanju. Još jedna zanimljivost je ta da je u ovom gradu rođen Sveti Franjo Asiški, zaštitnik životinja i prirode, pa zbog toga ovo mesto godišnje poseti nekoliko miliona hodočasnika iz celog sveta. Za vreme naše posete tom mestu videli smo dosta turista kao i sveštena lica i tek kasnije saznali razlog tolikog broja ljudi. Grad se nalazi na uzvišenju do koga sa parkinga, koji se nalazi u podnožju dolazite stepenicama. Prolazeći lučnu kamenu kapiju ulazite u mesto koje vas prvo zapahne mirisom jasmina, jer ga ima mnogo, i nailazite na građevine koje su i spolja oslikane freskama.

Topao sunčan dan, žagor raspoloženih i veselih turista prosto, mnogo dece (što mi je isto bilo čudno), nekako se savršeno uklapaju u celu sliku grada. Impresivna Bazilika Svetog Franja Asiškog nalazi se na glavnom trgu i ona je na UNESCO-voj listi svetske baštine i u njoj se čuvaju ostaci Svetog Franje.

Posle ručka krenuli smo u šetnju uskim ulicama koje su pune radnji koje nude domaće rukotvorine, dobra vina, suvenire kao i velikog broja poslastičarnica. Ovaj grad je obeležio ovaj dan ali i celo ovo putovanje. Ne znam zašto i mislim da nemam neko valjano objašnjenje ali ovde sam se najbolje osećala. Opet ponavljam izuzetna neka energija, tako da mi je ovo mesto rame uz rame sa Sijenom i Volterom.

ORVIETO

Ovaj grad je pored Asizija pokupio sve naše simpatije, a evo i zašto.

Orvieto je izgrađen na visokoj steni od vulkanskih stena pa izgleda kao da lebdi iznad doline. Obišli smo samo nadzemni deo grada, dok pozemni grad koji se sastoji od tunela, sa mnogobrojnim bunarima, i takođe sačinjen od vulkanskih ostataka ovoga puta nismo videli. Do grada smo sa parkinga došli pokretnim stepenicama (gde god se moglo olakšavali smo sebi penjanje) i popločanim uskim prolazima u kojima se nalaze istorijske fotografije.

Ono što obeležava ovaj grad je veličanstvena katedrala Orvieto, koja je počela da se gradi 1290. godine i smatra se jednom od najlepših italijanskih gotičkih arhitektura. Njena fasada je ukrašena prelepim mozaicima i skulpturama. Takvi detalji se zaista retko viđaju.

Ulice su okićene zastavama drugih boja grbova, što su zapravo obeležja gradskih četvrti, koje se u Italiju nazivaju contrade, quartieri ili rioni. Mnogi italijanski gradovi imaju tradiciju takmičenja između gradskih četvrti i to su jako zanimljivi događaji. Mnogo turista tog lepog jutra je moglo da vidi, kao i mi, jedno venčanje pa je tako pored turista i lokalaca bilo još svečanije i veselije sa svatovima.

Ovde sam videla dve radnje sa najlepšom keramikom, evo i podatka da za 10 evra možete kupiti samo kućni broj, dok cene malo većih komada keramike u vidu činija, ćupova, voćki ili životinja idu i do 1000 evra. U Orvijetu imate divne restorane ali ono što je mene iznenadilo je broj restorana sa bezglutenskom hranom, ima ih više od 5. Ali kao što sam obećala o hrani malo kasnije. U svakom slučaju ovaj prelepi grad obavezno stavite na listu ukoliko planirate posetu Umbriji.

SPELLO

Sasvim slučajno (a opet mislim da nema slučajnosti) smo u smeštaju pronašli flajer sa zanimljivim sadržajem. Bilo je obaveštenje da se u gradu Spello održava festival cveća, datum dešavanja, da ne verujete, baš u periodu kada smo mi tu. Naravno da smo rešili da odemo do ovog grada i budemo deo ovog zaista jako zanimljivog festivala. Svake godine 7. juna ovde se sliju kolone ljudi kako bi videli murale od latica cveća, koje takmičari postavljaju celu noć pre otvaranja. Bili smo jako srečni što smo uopšte pronašli parking, jer ne mogu vam opisati koliko je ljudi u tom trenutku pristiglo u grad. Očekivala sam gužvu ali ne ovoliku. Do prvog izložbenog prostora od mesta gde smo bili parkirani pešačili smo nekoliko kilometara, to je jedini način. Ja sam neko ko voli cveće i ovo je bio raj za moje oči. Toliko cveća, kaktusa, sukulenata, lukovica (naravno kupila sam nekoliko kana), saksija raznih oblika od terakote i ono najinteresantije a to su murali od latica. Pogledajte fotografije i shvatićete koliko rada i koliko praciznosti je bilo potrebno da se nešto ovako napravi. Žao mi je što nemam bolje fotografije, ali nisam mogla da čekam u redu za mostić sa koga bih mogla da napravim bolju fotku, ja sam slikala kako sam mogla. Ljudi je bilo zaista mnogo, tiskali smo se jedno pored drugog da prođemo do sledećeg izložbenog dela, i pored toga nismo uspeli da se popnemo u neke delove ulica, jednostavno je bilo nemoguće. Sve u svemu lepo dešavanje i baš sam srećna što smo bili deo njega. Moja preporuka da obiđete ovaj festival ako ste u prilici.

FOLIGNO

Odmah posle Spella odlazimo u Foligno koji je blizu. Grad je bio jako pust, mada je bilo negde oko 11 sati (pre podne) i to mi je bilo jako čudno, ulice praktično prazne pa sam se našalila i rekla Kaisu da su verovatno svi otišli u Spello na festival cveća. Grad je inače smešten u širokoj dolini reke Topino, i za razliku od većine umbrijskih gradova koji su podignuti na brdima, Foligno se nalazi u ravnici i praktično je opasan rekom. Bio je nekada davno značajni trgovački i saobraćajni centar.

NORCIA

Jedno pre podne smo odvojili za posetu Norciji, gradu koji se nalazi jugoistočnom delu Umbrije, poznat kao rodno mesto Svetog Benedikta. Grad se nalazi na 600 m nadmorske visine u podnožju planina Monti Sibillini, i poznat je po izuzetnoj gastronomiji. Posebno su cenjeni proizvodi od svinjskog mesa i tartufa, koji spadaju u najcenjenije tartufe pa je tako grad i domaćin po mnogim festivalima posvećenim crnim tartufima. Trenutno se grad renovira pa je praktično pravo gradilište. Rade se rekonstrukcije velikog broja fasada, kao da su se dogovorili da ceo grad urede ovog leta.

Crkva u centru grada Basilica di San Benedetto nalazi se trgu Piazza San Benedetto i ona je simbol grada. Bila je oštećena u zemljotresu 2016. godine pa je nakon dugotrjne obnove opet otvorena 2025. godine.

PADOVA

Naše putovanje ovoga puta završavamo u prelepoj Padovi. Iako smo bili umorni, na prvom mestu Kais jer je vožnja od Spoleta do Padove trajala 5 sati, imali smo volju i jaku želju da obiđemo grad (napravili smo 10 hiljada koraka, samo) i uživamo u njemu. O Padovi sam pisala ranije a sada ću postaviti par fotografija, pa uživajte. Bilo je vremena za ručak, opuštanje uz kafu, razgledanje grada i neizostavnu kupovinu. Mada moram priznati da sada nije pravo vreme za shoping, bolje je čekati sredinu septembra, kada su popusti znatno veći. Odlazimo u prelepi smeštak, koji je za prepruku, u samom centru garada, na nekih 10 minuta hoda od centra i zaista je mnogo lep. Ukoliko vam je potrebna referenca javite se, šaljem vam.

HRANA

Kakav bi to odmor bio da se nisam vratila sa par kilogama viška, pitam ja vas? A kako i ne bih kada sam sebi dala oduška bez trunke griže savesti, jer ovde sam samo jedanput godišnje. Prekršila sam više puta i svoj režim ishrane, naravno da sam jela i kolače i pice, koje nisu bezglutenske, mada moram da priznam da ako bilo gde možete naći ogroman asortiman hrane bez glutena i bez laktoze to je Italija. Za razliku od ponude u Srbiji ovde sam pronašla najmanje 7 vrsta hleba bez glutena, idu toliku u ekskluzivu pa imaju i kifle i zemičke, možete misliti.

Još jedan savet za sve sa ovakvom ishranom a tiče se generalno putovanja. Možete skinuti bespaltnu aplikaciju Find Me GF, crvena ikona sa belom kapljicom unutar koje stoji GF. Ukucate samo grad u kome se nalazite i ubrzo vam izbaci sve lokale, poslastičarnice i restorane u kojima možete jesti bezglutensku hranu. Ja sam sada saznala za aplikaciju i mnogo mi je pomogla, topla preporuka. Ali zaista kako doći u zemlju gde se sprema najbolja hrana i ne jesti, nisam mogla i svesno sam rizikovala, nema kajanja ali sad ide period stroge apstinencije.

Inače regija Umbija je poznata po tartufima i mesu divljih svinja, pa tako u svakom gradu imate pregršt radnji sa tim proizvodima. Radnje su u skladu sa ponudom predobro dekorisane kao što možete i videti. Mi smo naravno mnogo toga probali, pa tako sam najbolji gulaš, ili jelo koje na njega liči, od mesa divlje svinje jela u restoranu u Assisiju, a Kais je jeo u više navrata pastu sa tartufima. Malo je reći da smo bili baš oduševljeni. Cene ovakvih obroka idu od 13 do 18 eura.

U Vićenci smo jeli predobru picu kao i lazanju, preporuka za lokal koji se nalazi u centru grada. Cene jela ovog tipa se kreću oko 10 eura. Cena espressa variraju od grada do grada i od toga hoćete li sesti za sto ili kafu ispiti na šanku, pa je raspon cena od 0,80 centi do 1,80 eura. I naravno nezaobilazni Aperol smo odmah naručili, za pravi doživljaj 🥰.

U Foligno smo ručali u lokalnom restoranu ….. takođe preukusnu hranu, burger i meso (koje liči na drpanu prasetinu) sa povrćem, pa imate preporuku za lokal, ako se nekada nađete ovde.

O kolačima, tortama i slatkišima mogu da pišem do prekosutra, ali ukratko ću naglasiti da se kolači ne razlikuju mnogo od ponude u Toskani, s tim što smo u Assisiju videli kolač koji je specifičan i po kome je grad čuven. Zove se Rocciata di Assisi i izgledom liči štrudli, ali nije, filovan je pistaćima i uglavnom koštunjavim i suvim voćem. Jedan kolač košta 6,5 eura i mislim da je to najskuplji slatkiš. Uglavnom su kolači u poslastičarnicama oko 2 eura, a u supermarketima, ništa manji ukusni nešto jeftiniji, pa tako 3 manja kolača možete kupiti za 1,5 eura. Poslastičarnica koja me unutrašnjim enterijerom osvojila se nalazi u Assisi, a najbolje i najukusnije, kremaste i sveže kolače smo jeli u Foligno, u poslastičari koja se zove Caffe Pasticceria Auditorium. Šta da vam kažem kada smo kolače smazali u hodu i vratili se po još da ponesemo kući. Konkretno mi se dopao kolač kome spoljašnjost (testo) liči na princes krofnu, ali je mnogo veće i napunjena je belim filom koji je sa maskarponeom, ali fila ima na pretek tako je da kolač baš kremst.

Italijani ne bi bili toliki gastronomi kada ne bi imali rešenje za sve, pa smo tako u Spoletu pronašli sladoled bez glutena i bez laktoze, tako da sam mogla bez brige da se prepustim ovom ledenom osveženju. Sladoled od bademovog napitka i badema ima badem, nisu samo arome, prava ledena fantazija.

U centru Peruđe ćete naći radnju koja prodaje čokoladu i sve od nje, žao mi je što nisam napravila više fotografija, zaboravila sam da video ovde ne mogu da postavim. Takođe smo saznali da se u gradu nalazi muzej čokolade.

Od prošle godine sam primetila blago poskupljenje što se tiče hrane bez glutena, za nekih 0,50 centi do 1 euro po proizvodu, ali svakako sve je mnogo jeftinije nego kod nas. Uglavnom smo jeli napolju, kao i uvek spomenuću samo one restorane koji zaista to zaslužuju, a hranu koju smo spremali kod kuće uglavnom smo kupovali u Conadu ili Coopu, mada smo obišli i Lidl i Eurospin. Evo trenutnih cena pa vi sami prosudite. U nekim drugim radnjama sam pronalazila 500 gr putera za 3,5 eura, pa sad vi vidite.

Neke obroke smo pripremali u smeštaju. Moram priznati da sam se posle par dana uželela kuvanja.

Jedan doručak smo kupili u pekari u Peruđi, i ja vama ne mogu da objasnim koliko dobro pecivo imaju, na primer štapić sa belim lukom. Prekršila sam režim ali jednostavno sam morala.

Još jedna zanimljiva situacija u Spoletu. Dok smo sedeli u hladu kafića i pili kafu, negde u podne, ja primetim beli kombi sa jedne strane zastakljen i neke ljude koji dolaze. Nije me mrzelo da odem i vidim o čemu se radu, kad ono ćovek prodaje pečenje. U trenutku sam smislila šta ćemo toga dana ručati. Kilogram pečenja košta 22,50 eura, uz salatu imali smo sjajan ručak, inače ja sam veliki fan pečenja, da se zna.

Spomenula sam u tekstu iznad da smo u Orvietu pronašli najmanje 5 restorana gde bih ja mogla da jedem i eto baš u ovom gradu sam jela najukusniju pastu, ali bez glutena. Sve preporuke za ovaj porodični restoran Trattoria la Buca di Bacco, koji se nalazi na samom šetalištu.

Naše putovanje samo završili picom u Padovi, koja je bila baš dobra, ili smo mi bili mnogo gladni.

Ovo su gradovi koje smo obišli a u nastavku ću vam ostaviti, kao što sam obećala, cene putarina.

Vicenza
Terni
Spoleto
Perugia
Assisi
Montefalco
Orvieto
Spello
Foligno
Norcia
Padova

Posle pređenih 3500 km ostavljam vam cene putarina, kako biste imali bolji uvid ukoliko odlučite da obilazite Umbriju kolima kao i mi:

Srbija 540 din

Hrvatska

Prva putarina 18,60€

Druga putarina 1€

Slovenija 

Mesečna 32€

Italija

Prva od slovenačke granice do Vićenze 15.50€

Vićenza 1. Rampa 4,60€

 Rampa 2. 17,50€

Spoleto do Orvieta 3,30€ (40km)

Od Spoleta do Padove 14,60€

Padova do Trsta 14,10€

Hrvatska  prva 1€, druga 17,60€

Šid – Beograd  470 din

Ovo je bilo putovanje za pamćenje, mi smo baš uživali u njemu svake sekunde, jer Italija je zemlja koja se jednostavno voli. Ukoliko sam vam makar malo dočarala naše putovanje a samim tim neke predele i nove gradove, lepu i zelenu Umbriju ja sam zaista srećna. Ja sam bogatija posle ovog puta za jedno veliko iskustvo i sve lepo doživljeno. Do sledećeg putovanja puno pozdrava od vaših vodiča Kaisa i Mire.